Википедија

Вестминстерска опатија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м r2.7.1) (Робот додаје: tr:Westminster Abbey
Нема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Westminsterska_opatija.jpg|250п|мини|десно|Фасада опатије]]
'''Саборна црква Светог Петра у Вестминстеру''', познатија као '''Вестминстерска опатија''' ({{јез-енг|Westminster Abbey}} или -{''{Јез-енгл|The Collegiate Church of St Peter at Westminster''}-}) је, црква, је која се сматра [[Катедрала|катедралом]], а изграђена је у престижно [[Готика|готичком]] стилу, и. налазиНалази се у [[Лондон|лондонском]] средишњем дистрикту [[Вестминстер]], западно од [[Вестминстерска палата|Вестминстерске палате]]. То је традиционално мјесто крунидбекрунисања и покопа владара [[Уједињено Краљевство|Уједињеног краљевстваКраљевства]].
 
== Историја ==
 
Према легенди, године [[616]]. је на том мјесту је, тада познатом као ОтокОстрво Торни, подигнута црква посвећена указању [[Свети Петар|Светог Петра]] од стране рибара на реци [[Темза|Темзи]] због чега је вековима постојала традиција доношења [[лосос]]а као поклона у цркву. Иако прича о цркви није доказана, чињеница је да је Едгар потпомогао комуну бенедиктинских редовника која је на томе мјесту постојала око [[970]]. године. Цркву је градио краљ Едвард III између [[1045]].- и [[1050]]. године. Црква је просвећена [[28. децембрадецембар|28.децембар децембра]] [[1065]]. непосредно пре Едвардове сахране и крунисања краља Харолда II..
Опат и редовници Вестминстерске опатије, која се налазила непосредно уз [[Вестминстерска палата|Вестминстерску краљевску палату]], су након [[Нормани|норманских]] освајања [[Енглеска|Енглеске]] постали снажна сила. Често су обављлали разне послове за краљла па су због тога постали веома утицајни.▼
 
▲Опат и редовници Вестминстерске опатије, која се налазила непосредно уз [[Вестминстерска палата|Вестминстерску краљевску палату]], су након [[Нормани|норманских]] освајања [[Енглеска|Енглеске]] постали су снажна сила. Често су обављлали разне послове за краљла па су због тога постали веома утицајни.
Краљ [[Хенрик III.]] наредио је [[1245]]. преуређењне цркве у [[Готика|готичком стилу]] у част и као светиште покојног краља Едварда III и као своју властиту гробницу. Рад на преуређењу трајао је од [[1245.]] па све до [[1517.]] и довршена је за власти краља Рикарда II. [[Хенри VII.]] додао је капелу посвећену [[Девица Марија|Девици Марији]].▼
 
▲Краљ [[Хенрик III.]] наредио је [[1245]]. преуређењне цркве у [[Готика|готичком стилу]] у част и као светиште покојног краља Едварда III и као своју властиту гробницу. Рад на преуређењу трајао је од [[1245.]]. па све до [[1517.]]. и довршена је за власти краља РикардаРичарда II. [[Хенри VII.]] додао је капелу посвећену [[Девица Марија|Девици Марији]].
Иако је опатија, као и сви други самостани одлуком краља Хенрика VIII била затворена, Хенрик VIII. ју је, због њене важности и историје, изузео и ставио под своју директну контролу. Краљица [[Елизабета I]] ју је такођер држала под властитом контролом и назвала ју садашњим именом Униберзитетском Цркбом Светог Петра.▼
 
▲Иако је опатија, као и сви други самостани одлуком краља Хенрика VIII била затворена, Хенрик VIII. ју је, због њене важности и историје, изузео и ставио под своју директну контролу. Краљица [[Елизабета I]] ју је такођертакође држала под властитом контролом и назвала ју садашњим именом УниберзитетскомУниверзитетском Цркбомцрквом Светог Петра.
Теком четрдесетих година [[17. век|17. века]] црква је доживела велика оштећења која су починили [[Пуританци|пуританци]], али заштићена је поново за време Оливера Корвелла који је тамо сахрањен [[1658.]], да би [[1661.]] био ископан и обешен на вешала. ▼
 
▲Теком четрдесетих година [[17. век|17. века]]а црква је доживела велика оштећења која су починили [[Пуританци|пуританци]], али заштићена је поново за време Оливера КорвеллаКорвела који је тамо сахрањен [[1658.]], да би [[1661.]]. био ископан и обешен на вешала.
Два западна торња опатије изграђена су између [[1722.]] и [[1745.]] Нацрт за њих направо је Николас Хавксмоор. Изграђени су у [[Готика|готмчком]] стилу. Следеће преуређење одвијало се у [[19. век|19. веку]] под водством Сир Георгеа Гилберта Сцотта.▼
 
▲Два западна торња опатије изграђена су између [[1722.]]. и [[1745.]]. Нацрт за њих направонаправио је Николас ХавксмоорХавксмор. Изграђени су у [[Готика|готмчком]] стилу. Следеће преуређење одвијало се у [[19. век|19. веку]]у под водством Сирсер ГеоргеаЏорџа ГилбертаЖилберта СцоттаСкота.
До [[19. век|19. века]] Вестминстерска опатија је била треће најбоља школа у [[Енглеска|Енглеској]], уз Оксфорд и Кембридж. Баш ту је преведена трећина [[Стари завет|Старог завета]] и друга половина Библије краља Јамеса. Такођер, у опатији је састављена [[Новоенглеска Библија]] у [[20. век|20. веку]].▼
 
▲До [[19. век|19. века]]а Вестминстерска опатија је била треће најбоља школа у [[Енглеска|Енглеској]], уз Оксфорд и КембриджКембриџ. Баш ту је преведена трећина [[Стари завет|Старог завета]] и друга половина Библије краља ЈамесаЏејмса. ТакођерТакође, у опатији је састављена [[Новоенглеска Библијабиблија]] у [[20. век|20. веку]]у.
 
==Крунисања==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вестминстерска_опатија”