'''Свети Тарасије''' (око [[730]] — [[806]]) је хришћански [[светитељ]]. Био је [[цариград]]ски [[патријарх]] од [[784]]. до [[806]]. године.
Његов претходник је био патријарх Павле. Он је тајно напустио престо, отишао у [[манастир]] и примипримио схиму. Тада су владали [[Ирина]] и [[Константин VI]]. По савету Павловом, Тарасије, сенатор и саветник царски, бибио је изабран за патријарха [[783]]. године. Убрзо прођеје прошао све чинове црквене и постапостао патријарх. Био је човек високог образовања и велике ревности у вери православној вери. Тарасије се примиоје невољно овогапримио овој чиначин, да би помогао победи Православља над [[јерес]]има, нарочито над [[иконоборство]]м. Под њим бије био сазван [[Седми васељенски сабор]] у [[Никеја|Никеји]] [[787]]. године, где сеје осудиосуђено иконоборство и повративраћено и утврдиутврђено поштовање ''светих'' икона. Према хришћанској традицији, Тарасије је био врло милостив према сиромашним и беднима, стварао им је склоништа и давао храну. НоМеђутим, према силним бешеје Тарасијебио одлучан у одбрани вере и морала. Када је цар [[Константин VI]] отераотерао своју закониту жену Марију, узеи узео некакву своју сродницу, и живео је са њом, тражећитражио је од патријарха благослов за венчање. Тарасије му не само да неније дадедао благослов, него га је најпре посаветовапосаветовао, потом изобличиизобличио, и најзад одлучиодлучио од [[причешће|причешћа]]. ПредУ смртхришћанској виделитрадицији наводи се да су га пред смрт видели како одговара демонима говорећи: ''„Нисам крив у томе греху! Нисам крив ни у том греху!“'', док му не изнеможе језик, те се он почепочео рукама бранити одгонећитерајући их од себе. Када издахнује издахнуо, лице му се засветлизасветлило као сунчана светлост. Овај светитељ упокојиоумро сеје [[806]]. године. [[Црква|Црквом]] је управљао 22 године и четири месеца.
[[Српска православна црква]] слави га 25. фебруара по црквеном, а [[10. март]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
