Раст — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Друго значење2|Раст}}
'''Раст''' је постепено повећање [[маса|масе]] тела и једно је од одлика [[жива бића|живих бића]].<ref>Група аутора, 1976. Популарна енциклопедија. БИГЗ: Београд.</ref> [[Процес]] који је најсличнији растењу је [[развиће]]. Наука која проучава растење је [[ауксологија]].<ref name="пз">[[Политикин забавник]] број 3106. Датум: 19.8.2011. Рубрика: „Ја волим ПТТ“, стр. 62/63. Издаје и штампа: Политика АД, Београд.</ref>
== Механизам раста ==
Ред 13:
По [[правило|правилу]] дуже време до пуног раста је потребно оним врстама које су веће ([[орка]] расте 10 година, а [[волухарица]] пет недеља). Опет, ни поједини органи не морају да расту једнако дуго; ово посебно важи за [[биљке]]. Наиме, [[цвет]] и [[лист]] код биљака углавном имају ограничен раст, што значи да расту до неке одређене величине. [[Корен]] и [[стабло]] код неких врста могу условно расти неограничено дуго.<ref name="оксфорд">Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд. -{ISBN 978-86-7712-201-0}-
</ref>
== Људи ==
Од рођења, када је беба дуга у просеку од 48 до 50 цм, човек расте отприлике до своје двадесет и пете године. До тада жене у просеку израсту око 160, а мушкарци око 175 цм. Ово је више у односу на ранија времена због бољих услова живота, мада не за све становнике планете. Брзина раста зависи од [[хипофиза|хипофизе]], [[штитна жлезда|штитне]], [[грудна жлезда|грудне]] и [[полне жлезде|полних жлезда]]. Сам раст је условљен [[генетика|генетским]] предиспозицијама и условима у којима човек живи, са тим да можда редовне [[вежба истезања|вежбе истезања]] могу да допринесу.<ref name="пз"/>
== Литература ==
| |||