Hose Marti — разлика између измена

Imao je petnaest godina kadakad je započeopočeo Prvi rat za nezavisnost [[Kuba|Kube]], [[10. oktobar|10. oktobra]] [[1868]]. godine.

Tri meseca kasnije objavljujeobjavio je svoje prve političke natpise u «»Hromom đavolu»« i rukovodirukovodio izdavanjem novina «»-{Patria libre»}-« (Slobodna otadžbina). Zbog svojihnjegovih revolucionarnih ideja kubanske kolonijalne vlasti su ga hapseuhapsile i osuđujuosudile na šest godina zatvora.

Vrhovni zapovednik [[Kuba|Kube]] mu je [[1870]]. godine zamenjuje muzamenio kaznu i Hose Marti bivaje deportovan u [[Španija|Španiju]], gde je kroz nekoliko meseci pišenapisao politički tekst «»Politička robija na Kubi»«.

U to vreme isprobavaje isprobao svoje intelektualne sposobnosti i za godinu dana i pet meseci završavazavršio studije [[građansko pravo|građanskog]] i [[kanonsko pravo|kanonskog prava]], [[filozofija|filozofiju]] i [[književnost]], a ujedno završavaje završio i [[gimnazija|gimnaziju]].

Krajem [[1874]]. godine napuštanapustio je [[Španija|Španiju]], posećujeposetio [[Francuska|Francusku]] i [[Njujork]] i sa porodicom odlaziotišao u [[Meksiko]].

Između [[1875]]. i [[1879]]. godine intenzivno se bavibavio novinarstvom[[novinarstvo]]m, što mu omogućava da teknestekne sliku kontinentalne problematike.

Posle više od sedam godina provedenih u egzilu, vraćavratio se na Kubu sa željom da nastavi borbu.

Njegova delatnost mu omogućavaje omogućila da shvati greške i protivrečnosti koje su dovele do propasti Desetogodišnjeg rata.

Ponovo je deportovan u [[Španija|Španiju]], ali posle dva meseca bežije pobegao u [[Njujork]].

NeumoranBio je neumoran u svom nastojanju da organizuje rat za nezavisnost [[Kuba|Kube]] i da podstakne i pomogne onaj u [[Portoriko|Portoriku]].

Istovremeno je razvio intenzivan [[diplomatija|diplomatski]] rad. Godine [[1890]]. imenovan je za [[konzul]]a [[Argentina|Argentine]], [[Urugvaj]]a i [[Paragvaj]]a u Njujorku[[Njujork]]u. Vlada Urugvaja[[Urugvaj]]a ga je takođe postavljapostavila kao svog predstavnika u Američkoj međunarodnoj monetarnoj komisiji.

Godine [[1891]]. odričeodrekao se zvanja konzula ove tri zemlje i predsedništva Hispano-američkog književnog društva da bi se posvetio borbi za oslobođenje [[Kuba|Kube]].

U januaru [[1892]]. godine osnivaosnovao je Kubansku revolucionarnu partiju koja je, okupljajući sve kubanske patriote koji su živeli na Kubi i u [[emigracija|emigraciji]], imala zadatak da organizuje i upravlja borbom za nezavisnost Kube.

Kada su stvoreni svi uslovi, pokrećepokrenuo je rat [[24. februarafebruar]]a [[1895]]. godine.

Dana [[11. aprilaapril]]a [[1895]]. iskrcavaiskrcao se u društvu Generalisimusa, Dominikanca Maksima Gomosa, na obale najistočnije kubanske pokrajine.

Dana [[9. maj]]a [[1895]]. iznenađuje ih jedna španska kolona ih je iznenadila na mestu poznatom kao Boka de Dos Rios. Marti je, ne poštujući naređenje generala Gomose da ostane u pozadini, odlučujuodlučio da među prvima krene u prethodnicu i u sukobu sa Špancima padaje pao smrtno pogođen.

Posle više pokušaja, kubanske trupe nenisu uspevajuuspele da preotmu njegovo telo.

Španci su ga odnoseodneli u [[Santjago de Kuba]] i tamo su ga sahranjujusahranili.

U času svoje smrti, Marti je raspolagao plodnim i značajnim književnim delom, već je bio najčitaniji i najcenjeniji pisac na [[španski jezik|španskom jeziku]] na kontinentu, kao i jedan od najznačajnijih preteča [[modernizam|modernizma]] u [[Latinska Amerika|Latinskoj Americi]], zajedno sa Rubenom Dariom, koji ćeje, osvrnuvši se na Martija [[1888]]. godine rećirekao: «»Piše na način kako mi rasuđujemo, sjajnije nego iko iz Španije ili Amerike»«.

Stručnjaci i istraživači još uvek nisu iscrpiliiscrpli njegova dela sabrana u 28 tomova, a još manje njegove političke ideje, koje i daljedanas važe.