'''Лудвиг Болцман''' ([[20. фебруар]] [[1844]].-– [[5. септембар]] [[1906]].) [[аустрија|аустријски]] [[физика|физичар]]. Рођен је у [[Беч]]у, где је студирао физику и затим био асистент [[Јожеф Стефан|Јожефа Стефана]]. Професор математичке физике у [[Грац]]у постао је [[1869]]. године. Такође је предавао у [[Беч]]у, [[Минхен]]у и [[Лајпциг]]у. Његови студенти су, између осталих, били Сванте Аренијус, [[Валтер Нерст]] и Лиза Мајтнер. У младости успешно се бавио експерименталном физиком: за [[сумпор]] је показао везу између индекса преламања и диелектричне константе како је предвиђао [[Џејмс Клерк Максвел|Максвел]]. Главна тема његовог истраживачког рада била је свођење [[термодинамика|термодинамике]] на [[механика|механику]] због чега је било потребно да се објасни противуречност између реверзибилности механичких и иреверзибилности термодинамичких процеса. Болцман је успоставио везу између [[ентропија|ентропије]] S и функције једночестичне [[густина вероватноће|густине вероватноће]] W. Формула (k<sub>B</sub> je [[Болцманова константа]]):
:<math>S = k \, \ln W.</math> </br>
Била је то тачка ослонца за постављање [[квантна механика|квантне теорије]] у формулацији [[Макс Планк|Макса Планка]], 1900. године и у проширеном [[Ајнштајн]]овом тумачењу из 1905. године. Друга важна Болцманова достигнућа су једначина за расподелу [[енергија]] [[атом]]а који се слободно крећу у пољу силе (Максвел-Болцманова расподела) и теоријско објашњење емисионе способности апсолутно црног тела, [[Стефан-Болцманов закон]] из [[1884]]. године.
