Плебејци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.4) (Робот додаје: kk:Плебейлер |
м Разне исправке |
||
Ред 5:
Не постоје докази о било каквим [[Етницитет|етничким]] узроцима ове поделе на две друштвене групе, нити има доказа да је та подела постојала током периода [[Римско краљевство|Римског краљевства]]. Према [[Аналисти|аналистичкој]] [[Историографија|историографској]] традицији, у време владавине [[Ромул|Ромула]], [[Нума Помпилије|Нуме Помпилија]] и [[Тул Хостилије|Тула Хостилија]] целокупно становништво града Рима називано је патрицијама, јер су они били једини становници града. Наводно су тек за владавине [[Анко Марције|Анка Марција]] плебејци дошли у Рим из других [[Лациј|латинских]] градова с којима је Рим био успоставио [[Дипломатија|дипломатске]] или чак савезничке односе. У време оснивања [[Римска република|републике]] плебејци су били искључени из свих свештеничких група и државних положаја ([[магистратура]]), а [[Закони дванаест таблица]] чак су забрањивали брак између патриција и плебејаца. Ова је забрана, наводно, укинута тек [[Канулејев закон|Канулејевим законом]] 445. године п. н. е. У исто време, међутим, плебејци су били распоређени по [[Трибама (Рим)|трибама]], служили су у [[Римска војска|војсци]] и могли су постати војни [[трибун]]и.
Током прва два века римске републике трајала је [[борба патриција и плебејаца]], која се коначно завршила 287. године п. н. е. потпуним формалним изједначавањем права обе друштвене групе. Та је једнакост постигнута оснивањем [[Римске скупштине|плебејских скупштина]], установљењем положаја [[Трибун|народних трибуна]], који су на неки начин били политичке вође плебејаца, увођењем положаја [[Едил|плебејских едила]], те посезањем за [[Сецесија плебејаца|сецесијом]] као најјачим оружјем плебејаца, која је подразумевала масовно исељавање плебејаца из града, што је проузроковало драстично смањење одбрамбене моћи Рима. Према аналистичкој традицији, до сецесије плебејаца дошло је укупно три пута, али се данас сматра да је историјски кредибилна само последња сецесија, до које је дошло 287.
Током средње републике плебејци су постепено инкорпорисани у [[Римски сенат|сенаторску]] елиту. До 1. века п. н. е. многи од најугледнијих припадника сенаторског сталежа били су плебејскога порекла. Пошто је патрицијски статус био наследног карактера, временом су патрицијске породице изумирале, а њихови остаци су заједно с имућним слојем плебејаца формирали нову владајућу елиту – тзв. [[нобилитет]].
| |||