Алжирски рат за независност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
сређивање. овом чланку врло недостају референце. |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 35:
Неуспешно вођење рата у Алжиру, довело је до државног удара којим је [[1. јун]]а [[1958]]. и на власт се вратио генерал [[Шарл де Гол]]. То је био и крај четврте републике чиме крећу припреме за доношење новог устава. [[21. април]]а [[1961]]. француски генерали незадовољни политиком тајних преговора са ФНЛ покушавају да спроведу такозвани „пуч генерала“ са циљем смењивања де Гола. Међутим, пуч није успео тако да је влада наставила да тражи пут изласка из Алжира. Други референдум за самосталност Алжира организован је јуна 1962. и тада је за независност гласало 91% становништва Француске.
Француски усељеници основали су тајну организацију [[ОАС]], која је вршила многе терористичке нападе на Алжирце, који су на терор одговарали противтерором. 17. септембра [[1961]]. ФНЛ је организовала протест у [[Париз]]у, на којем је учествовало 30.000 Алжираца. Полиција у Паризу је спречила протест, тако што је пуцала у масу. Тог дана убијено је око 200 Алжираца, чија су тела бацана у [[Сена|Сену]]{{чињеница|date=08. 2011.}}, а 14.000 било је ухапшено и допремљено на спортске стадионе.
== Крај рата ==
После дугих преговора француски председник [[Шарл де Гол]] је 18. марта [[1962]]. потписао [[Евијански споразум]], којим је Алжирцима дозвољено самоопредељење. Кад су то чули Французи у Алжиру, одмах су масовно пошли да се исељују у Француску, иако су им сва права била загантована. 1. јула 1962. Алжирци су на референдуму одлчили о независности Алжира. Око 99% одлучило се за потпуну независност и стварање [[Алжир|Алжирске народне демократске републике]]. 3. јула независност је признала и Француска.
Након добијања независности ФЛН преузима потпуну контролу над земљом и почела је освета над помагачима Француске током рата за независност иако су у Евијанском споразуму потписали да то неће да чине. Француски историчари процењују да је у одмаздама које су уследиле након рата убијено између 50.000 и 150.000 Харкија са њиховим породицама.{{чињеница|date=08. 2011.}} Скоро сви су били убијени страшним мучењима од стране ФЛН.{{чињеница|date=08. 2011.}} Неких 10.000 успело је да побегне у Француску. Комунистичка и марксистичка партија, које су се такође бориле против Француске стављене су ван закона и у Алжиру је започео период једнопартиске владавине ФЛН-а.
== Жртве ==
| |||