Логор Госпић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Додатни садржај. Дјеломична измјена и допуна постојећег садржаја. Додана слика.
Ред 12:
 
{{Посебан чланак|Стратиште Јадовно}}
{{Посебан чланак|Комплекс концентрационих логора Госпић – Јадовно - Паг}}
Концентрациони логор Госпић је био дио [[Комплекс концентрационих логора Госпић – Јадовно - Паг|комплекса усташких концентрационих логора на подручју Лике и подвелебитског подгорја]], првог ликвидационог центра [[Независнa државa Хрватскa|Независне државе Хрватске]].
Успостављен је непосредно након формирања концентрационог логора [[Логор Даница|Даница]] (у Дрњу код [[Копривница|Копривнице]]).
 
Одмах по проглашењу НДХ усташе су запосјеле казнионицу Окружног суда у [[Госпић|Госпићу]], познату и под именом „Герихт”, и у њу већ од 11. априла 1941. године почеле затварати Србе с подручја Госпића и његове околине. Послије 20. маја, након одласка Италијана, усташе су цјелокупни простор преузеле и користиле мањим дијлом као казниону а у већем као логор кога у документима називају “Концентрациони логор Госпић”. Овдје се у почетку допремају Срби, Јевреји и комунисти с подручја [[Лика|Лике]], а од почетка јуна, марвеним вагонима и из свих крајева НДХ. Заточеници су били смјештени по 25 до 30 у ћелијама и ходницима казнионе и затворском дворишту гдје се могло дневно смјестити 2500-3000 људи. Овај капацитет био је недовољан за намјере усташке државе и зато се формирају логори [[Логор Јадовно|Јадовно]] на [[Велебит|Велебиту]], [[Логор на острву Паг|Слана]] и [[Метајна]] на острву Пагу, збирни логор [[Максимовића штале]] (Овчара), сабиралиште на жељезничкој станици Госпић и помоћни логор [[Концентрациони логор Ступачиново|Ступачиново]] код Башких Оштарија. Према подацима и изјавама неколико преживјелих логораша, само у времену од 20. јула до 19. августа из госпићке казнионе упућено је на Велебит око 25000 затвореника.
Другим по реду настанка усташким логором сматра се да је био '''сабирни логор у Госпићу''', са своја два „истурена“ одељења смрти : [[логор Јадовно]] на Велебиту и [[логор Слано|логор Слано на острву Пагу]].
 
[[Слика: Дио дворишта концентрационог логора у згради Окружног суда Госпић.jpg|мини| Дио дворишта концентрационог логора у згради Окружног суда Госпић]]
'''Госпић''' и његова стратишта била су у првим месецима усташке власти главна места егзекуција ([[Јасеновац]] је основан тек августа 1941). То место је одабрано јер се у близини налази више јама у које су бацане жртве. Госпићки логор је затворен кад је та територија предата Италијанима. Радио је од [[1. мај]]а до [[20. август]]а [[1941]]. После затварања улогу места које ће касније постати симбол усташких покоља преузеће Јасеновац.
 
Командант логора у Госпићу био је равнатељ Жупског редарственог Равнатељства у Госпићу Стјепан Рубинић, управник казнионе био је Милан Старачек, док је управник казнионе за политичке затворенике био усташки натпоручник Јанко Михаиловић. Логор су осигуравали дијелови 17. и 22. усташке бојне под командом [[Juraj Rukavina|Јуце Рукавине]], који су вршили и злостављања и масовна убиства. Логор у Госпићу, као сабирни логор Жупског редарственог равнатељства, организовало је Министарство унутрашњих послова НДХ, уз помоћ госпићких усташа, добрих познавалаца Велебита и одабрало његове јаме као најпогоднија мјеста за масовна убиства.
Крајем маја и током јуна 1941. године простор казнионе постао је премален. Због тога Министарство унутрашњих послова НДХ и Жупско редарство у Госпићу оснивају у првој половини маја, у велебитској забити, логор Јадовно, којем се додјељује улога губилишта и према њему ће госпићка група логора постати позната као [[Логор Јадовно]].
 
[[Комплекс концентрационих логора Госпић – Јадовно - Паг|'''Госпићка група логора''']] и његова стратишта била су претеча комплекса усташких логора Јасеновац. [[Јасеновац]] је основан тек крајем августа 1941., а његови први заточеници су били управо преживјели логораши допремљени марвеним вагонима из Госпића. Госпићки логор, као уосталом и цијели комплекс личких усташких концентрационих логора, затворен је након реокупације тог подручја (зона два) од стране Италијана. Радио је од [[1. мај]]а до [[20. август]]а [[1941]]. Послије затварања, улогу места које ће касније постати симбол усташких покоља преузеће Јасеновац.
Према изјавама малог броја заточеника који су успјели преживјети, сваки дан је из простора госпићке казнионе одвођено у правцу Велебита и [[Карлобаг|Карлобага]], неколико колона "двореда" заточеника. Руке су им биле везане жицом а између њих дужином колоне, провучен ланац. Они упућени према Велебиту, превожени су углавмом камиионима и једним аутобусом до мјеста Трновац а одатле пјешке према логору Јадовно. На том путу, заточеници су тучени и малтретирани а многи од њих нису ни дошли до логора. Убијени су у успутним, многобројним крашким безданим јамама. Заточеници мушкарци, упућени према логорима [[Концентрациони логор Ступачиново|Ступачиново]] и [[Логор на острву Паг|Слана]], одвођени су пјешке из казнионе у Гиспићу. Заточене жене и дјеца, превожене су камионима до Карлобага а одатле бродовима, ткз. брацерама (намјењеним за превоз пијеска) даље према логору Метајна, првом логору за жене и дјецу у Другом свјетском рату.
О броју жртава госпићких логора и стратишта постоји више процена, али оне не варирају толико као кад се ради о броју жртава у Јасеновцу. Процене су базиране на изјавама логораша и самим усташким изворима.
 
Према изјавама заточеника који су побегли, сваки дан је одвођено на Велебит неколико стотина људи па се процене страдалих крећу око 35 000, а иду и до 60.000. Хрват Мирко Першен, писац књиге „Усташки логори“, написане с циљем благог ублажавања усташких злочина, процењује да се укупне жртве госпићких логора и стратишта могу кретати од „15 до 25 тисућа“.
О броју жртава госпићких логора и стратишта постоји више проценапроцјена, али оне не варирају толико као кад се ради о броју жртава у Јасеновцу. ПроценеПроцјене су углавном базиране на изјавама логораша и самим усташким изворима.
Процјене броја страдалих крећу се од 15 000, а иду и до 80.000. Хрват Мирко Першен, аутор књиге „Усташки логори“, процењује да се укупне жртве госпићких логора и стратишта могу кретати од „15 до 25 тисућа“. Према изјавама равнатеља Жупског редарственог Равнатељства у Госпићу Стјепана Рубинића, датим Илију Јаковљевићу у логору Стара Градишка, у комплексу усташких логор Госпић - Јадовно - Паг, побијено је не мање од 24 000 заточеника.
 
Ипак, са становишта историјске науке, најмјеродавнији су резултати дугогодишњег истраживања [[Ђуро Затезало|Др Ђуре Затезала]]. Он је утврдио да је у комплексу усташких логора Госпић - Јадовно - Паг, за само 132 дана његовог постојања, побијено не мање од 40 123 жртве.<ref>Јадовно: комплекс усташких логора 1941., Музеј жртава геноцида, Београд, (2007)</ref>
Жртве су довођене сточним или теретним вагонима на госпићку железничку станицу и то из свих крајева усташке државе. Према исказима заточеника који су успели да побегну сваки дан су из госпићке казнионе по два пута одвођени транспорти заточеника према Велебиту. У транспортима је било по неколико стотина људи. Према тим изјавама може се закључити да је у велебитске јаме бачено око 30.000-40.000 људи. Сам логор Госпић-Јадовно био је такође место масовних покоља. У неким публикацијама се за госпићки логор дају одвојене процене, а одвојено за остала стратишта у околини Госпића и јаме на Велебиту где су бацани и убијани заточеници.
У неким публикацијама се за госпићки логор дају одвојене процјене, а одвојено за остала стратишта у околини Госпића и јаме на Велебиту где су бацани и убијани заточеници.
 
Драго Свјетличић је био доведен у Госпићку казнионицуказниону 9. августа 411941. но, због великог мноштва затвореника /јер, „у то вријеме - концем августа мјесеца - слијевале су се ријеке заточеника у Госпић уи према ЈадовномЈадовну, великој клаоници недужних људи“ - Ј. Блажевић, књ. П, 75/, он је тек 24. августа био везан у транспорт од око 900 Срба одређених за Велебит. Али тог истог дана, вели он, дошли су у Госпић Италијани и наредили прекид даљег вођења на Јадовно, па је задња група затвореника из Госпића спроведена возом за Јасеновац, из којег је логора Свјетличић послепослије успеоуспио да побегнепобјегне и да стигне у Србију.
 
== Изјаве преживелихпреживјелих ==
Изјаве неколико десетака преживелих заточеника дате пред послератним комисијама за ратне злочине или још у току рата пред Комесеријатом за избеглице и пресељенике који је прикупљао изјаве. Изјаве се чувају у Архиву војно историјског института. Неки искази објављени су у књигама и зборницима докумената и сведочанства о усташким логорима.
 
Линија 36 ⟶ 47:
:''У Госпићу смо затекли у казнионици окружног суда око 1500 ухапшених Срба који су били смештени што по собама затвора, што у дворишту казнионе на земљи. Из Госпића су распоређивани транспорти за Паг, за Велебит и за Јадовно на Велебиту. Транспорти су ишли готово сваки дан и то у групама од 300 до 400 људи, па и више према томе колико би ухапшеника доводили у Госпић. Колико ја знам стизало је у Госпић сваки дан 400-500 Срба и након задржавања од једног до два дана чим би скупили 1000 људи вршило би се транспортовање на већ поменута места то јест Паг, Велебит и Јадовно.''
 
== Референце ==
{{извори}}
== Спољашње везе ==
* [http://jadovno.com/ Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941.]