Ђорђе Марковић Кодер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Граматичке и(ли) правописне грешке |
м Разне исправке |
||
Ред 3:
'''Ђорђе Марковић Кодер''' ([[Сремска Митровица]], [[1806]] — [[Нови Сад]], 18/[[30. април]] [[1891]].) је био српски песник и преводилац.
Имао је тридесет година кад је као правник, „јурат“, из [[Пешта|Пеште]] [[4. јун]]а [[1836]] упутио једно писмо Вуку које се и сад чува у Академији у Вуковој заоставштини и потресно нас подсећа на читав један прохујали свет. Обраћа се Марковић [[Вук Стефановић Караџић|Вуку]]. — „Мужу, и српском филологу, и вкусноме српства Гласнику... „ молећи га за његово „мјеније, и строгу критику„ приложене алегорије на пра људи под називом
Марковић је Роморанку објавио двадесет и шест годика после писма Вуку. Тих четврт столећа, између [[1836]] и [[1862]], он је пролутао светом, не само по Европи него и по оближњим деловима Азије и Африке, да не помињемо јужнословенске крајеве. Све те земље он -{je}- прешао пешице, од насеља до насеља, од конака до конака, надничећи или задржавајући се повремено по градовима где је налазио ефемерне службе да презими, да би га c пролећа након лутања опет ишао све даље и даље.
Ред 9:
Његови савременици тврде да је говорио и писао мађарски, немачки, старогрчки, новогрчки, латински, француски, италијански, турски, арапски, персиски и јерменски. Ако се сме закључивати по именима које наводи на претпоследњој страни своје књиге, где помиње [[Њутн]]а, [[Френсис Бекон|Бекона]], [[Шекспир]]а, [[Лаплас]]а, [[Хумболт]]а и „[[Јосиф Панчић|Панчића]] травоука“, његово је знање било доиста пространо и разноврсно.
Био је еве и свашта у тим лутањима: чак и [[драгоман]], консуларни тумач у [[Цариград]]у. Затим је отишао у [[Анадолија|Анадолију]]. Беше „први [[Срби]]н који је био на развалинаша [[Троја|Троје]].
C времена на време враћао би се у отаџбину и живео у [[Нови Сад|Новом Саду]] или по [[Фрушка гора|Фрушкој гори]]. Тако је за млађих дана био једном и чиновник, преводилац нод окружног суда у Новом Саду. Други пут је отворио школу борења најпре у [[Петроварадин|Варадин]]у, a затим у [[Темишвар]]у, престоници тадашње [[Војводина|Српске Војводине]], где је било доста официра и „као вешт у мачевањемачевању ... учио је у томе и многе знамените у оно време људе“.
Ред 18:
Кодер је живео после објављивања Роморанке неких трвдесет година. У сиротињи, по [[салаш]]има, од туђе милости, али је за све то време стално читао, студирао, писао. Пред смрт је рекао лекару у болници да оставља двеста табака рукописа.
Кад је умирао, Ђорђе Марковић био је већ давно заборављен и у књижевним круговима и у Новом Саду у коме је велики део живота ировео. Обична судбина људи који дуго живе, a наро-чито уметника! A некада, o њему се говорило, писало, и он је на неки начин узбуђивао људе као први романтички песници и
==Литература==
|