Белишће — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: es:Belišće
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 25:
Од кућа за становање прво је подигнута Велика кућа (данас управа Белишћа д. д.) за стамбене потребе власника предузећа и за уреде, а потом се граде једноставне куће за раднике. Године 1905. изграђена је највећа зграда старога Белишћа - Палеј, односно Палача Гутман. Потом се подижу зграда дирекције жељезнице (1906.), карактеристичне стамбене куће (Пет звијезда, Зелене куће, Митровица, куће с кландером), Раднички дом, Чиновнички дом или Бијела кућа (данас кино).
 
Радништво и први становници Белишћа били су из околних мјеста Валповштине и Михољштине, те досељеници из Лике. Окосницу стручне радне снаге чинили су [[Немци|Нијемци]] и [[Мађари]], па и [[Чеси]], досељени из разних дијелова [[Аустро-УгарскаАустроугарска|Аустро-УгарскеАустроугарске]]. Након [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] интензивније досељавају [[Срби]] и руски [[Козаци]], а послије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] [[Хрвати]] из [[Босна и Херцеговина|Босне]], [[Хрватско Загорје|Хрватског загорја]] и [[Далмација|Далмације]], као и Срби из [[Банија|Баније]] и [[Кордун]]а односно слатинско-воћинског побрђа.
 
До 1889. године жељезница је била приватно власништво опородице Гутман, а потом Славонско-подравска жељеница д. д. Белишће. Године 1945. све пруге ове жељезнице ушле су у систем државних жељезница. У другој половици 1960их етапним обустављањем промета ове пруге се укидају. Индустријска пруга нормалног колосијека Белишће-[[Бизовац]] изграђена је и пуштена у промет [[1970]]. године.