Историја Мркоњић Града — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 65:
Мркоњић Град је током рата у више наврата био гранатиран и том приликом је погинула неколицина становништва и оштећени цивилни објекти.<ref>[http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/hronika/korade_naredio_granatiranje/ Гранатирање града]</ref><ref>{{cite web|author=Goran Obradović |url=http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/29630/lat/Uhapseno-sedam-puma-za-zlocine-nad-Srbima.html |title=Хапшење Пума |publisher=Glassrpske.com |date=2009-10-19 |accessdate=2011-09-07}}</ref> У граду је [[5. новембар|5. новембра]] [[1992]]. срушена Крзлар-агина џамија, а исте године је срушена џамија Хамидија<ref>[http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/WorkingDocs/Doc94/EDOC6999.htm -{Council of Europe}-], приступ 7. фебруар 2010.</ref> и запаљена католичка црква у насељу Рика.<ref>{{cite web|url=http://www.biskupija-banjaluka.org/TABB/svibanj2005/mrkonjicgrad3svibnja.htm |title=Жупа Мркоњић Град |publisher=Biskupija-banjaluka.org |date= |accessdate=2011-09-07}}</ref> Недалеко од града припадници [[Војска Републике Српске|ВРС]] су [[2. јун]]а [[1995]]. [[Инцидент код Мркоњић Града|оборили]] авион [[НАТО]] снага -{[[F-16]]}-. Његов пилот Скот О`Грејди се катапултирао и шест дана скривао на подручју Мркоњића, док га [[САД|амерички]] [[маринци]] нису спасили шест дана касније.<ref>{{cite web|url=http://www.f-16.net/varia_article10.html |title=Инцидент код Мркоњић Града |publisher=F-16.net |date=1995-06-19 |accessdate=2011-09-07}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,983055,00.html |title=Спасавање Скота О`Грејдија |publisher=Time.com |date=1995-06-19 |accessdate=2011-09-07}}</ref> У мјесту [[Оборци]] код [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]] су [[13. септембар|13. септембра]] 1995. стрељана 24 Муслимана и 4 Хрвата са подручја мркоњићке општине, који су били на радној обавези. Ово се догодило у зони одговорности [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса ВРС]], али није доказано ко је непосредни извршилац.<ref>[http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2780810,00.html?maca=bos-rss-bos-all-1475-rdf Годишњица злочина], приступ 4. март 2009.</ref>
 
У самом граду се нису одвијале борбе све до [[операција Јужни потез|операције Јужни потез]], када су [[10. октобар|10. октобра]] [[1995]]. године [[Oružane snage Republike Hrvatske|Хрватска војска]] и [[Хрватско вијеће одбране]] заузели Мркоњић Град.<ref name="vjesnik"> [http://www.hsp1861.hr/vijesti4/030522zp.htm Вјесник], приступ 13. новембар 2007.</ref> Готово цијело становништво је тада кренуло према [[Бања Лука|Бања Луци]]. Они који су остали су углавном побијени и сахрањени у масовној гробници на православном гробљу.<ref>{{Cite web |url=http://www.slobodan-milosevic.org/documents/reports/Serbian/8-MRK.htm |title= Злочини почињени у Мркоњић Граду |accessdate= 11. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> Из ове гробнице је ексхумирано 181 тијело<ref>{{Cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t5970.sr.html |title=Правда стала на граници|accessdate= 11. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.independent.co.uk/news/world/serbs-unearth-181-bodies-in-mass-grave-1303475.html |title={Serbs unearth 181 bodies in mass grave} |publisher=Independent.co.uk |date=1996-04-06 |accessdate=2011-09-07}}</ref>, од чега 42 цивила, 136 припадника [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] и 3 полицајца српске националности.<ref name="rsrpska">[http://www.republikasrpska.net/Vijesti/2008/10/10/Pomen-za-srpske-zrtve-zapadnokrajiskih-opstina/ Помен за жртве], приступ 24. новембар 2008.</ref> На подручју читаве општине су евидентиране укупно 364 жртве<ref>{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/ostalo/sjecanje_na_364_zrtve | title= Сјећање на 364 жртве |accessdate= 7. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>, од чега 210 са подручја општине.<ref>[http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/ostalo/zlocin_u_mrkonjic_gradu/ Злочин у Мркоњић Граду], приступ 7. фебруар 2010.</ref> У јесен и зиму 1995. и почетком 1996. је уништен и велики дио [[индустрија|индустрије]] и [[привреда|привреде]] уопште, као и већина српских вјерских објеката.<ref>[http://www.spc.rs/Genocid/Banjalucka/banjaluckal.html Бањалучка епархија]{{dead link|date=September 2011}}</ref><ref>[http://www.spc.rs/Genocid/Bihacko/bihackoc.html Бихаћко-петровачка епархија]{{dead link|date=September 2011}}</ref> Према подацима Општинске комисије за процјену ратне штете, уништене су и 3.644 куће и 700 станова, а оштећено је још 6.017 стамбених објеката.<ref>{{cite web|author=08:08 |url=http://www.index.hr/vijesti/clanak.aspx?id=379028 |title=Вијести |publisher=Index.hr |date=2008-03-19 |accessdate=2011-09-07}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-21-09-2007/na-tapetu-hrvatska-vojska-i-snage-hvo |title=Глас јавности |publisher=Glas-javnosti.rs |date=2007-09-21 |accessdate=2011-09-07}}</ref>
 
По [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонском мировном споразуму]] Мркоњић Град је враћен [[Република Српска|Републици Српској]] [[4. фебруар]]a [[1996]]. Од тада се овај датум прославља као ''Дан општине''. У град се вратио дио становништва, углавном српске националности.