Концентрациони логор Берген-Белзен — разлика између измена

Међутим, у децембру 1944. нови командант логора постао је [[Јозеф Крамер]] који је дошао из логора [[Аушвиц]]. Након његовог доласка, услови у логору су значајно погоршани, те Берген-Белзен постаје концентрациони логор у правом смислу те ријечи. У логор су 1945. пребачени затвореници из других логора на истоку, због напретка совјетских снага. Ово је довело до претрпаности логора, и до знатног повећања броја људи који су умрли од заразних болести, првенствено од [[тифус|тифуса]]. У логору, који је првобитно направљен за 10,.000 затвореника, у априлу 1945. било је затворено око 60 000 људи. Број умрлих је такође растао, тако да је само у фебруару, марту и априлу 1945. године у логору умрло више од 30,.000 људи.

Савезничке трупе ослободиле су логор 15. априла 1945. Многи чувари логора су побјегли, при том саботирајући снабдијевање барака водом, тако да је било отежано пружање прве помоћи преживјелим логорашима. Савезници су у логору затекли око 55,.000 затвореника, од којих су многи били на самрти због неухрањености и ширења заразних болести. У тренутку доласка савезничких трупа у логору је било и неколико хиљада тијела која нису била сахрањена, чиме је олакшано ширење тифуса и других болести. Преостали чувари и затворско особље су приморани да сахрањују мртве у масовне гробнице. Након тога је логор спаљен до темеља како би се спријечило ширење епидемије тифуса.

Упркос великом напору медицинског особља да помогну преживјелима, од 55,.000 људи који су били живи у тренутку ослобађања, следећих мјесеци умрло је још око 14,.000 људи. Укупан број људи који су умрли у Берген-Белзену од 1943. до јуна 1945. године процијењен је на 50,000.