Коста Цукић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 57:
Неколико месеци по убиству кнеза Михаила, постављен је за посланика у [[Букурешт]]у, а затим у [[Беч]]у, где је и умро од туберкулозе 1879. године.
Био је озбиљан и скроман човек, вредан чиновник, који ради од јутра до мрака, посвећен свом послу, старовременски солидан и поштен. Служио је Србији на многе начине: трудио се око оснивања Народног позоришта, један је од оснивача I певачког друштва, “много је помогао” да [[Миша Анастасијевић]] подигне зграду Велике школе, одиграо је битну улогу приликом стварања књижевног фонда [[Илија Милосављевић Коларац|Илије Коларца]], свога пријатеља, родоначелник је теоријске
== Цукићеве идеје ==
Нема сумње да су на интелектуално формирање Косте Цукића највише утицале студије у Хајделбергу. У то време, хајделбершки универзитет био је један од најјачих немачких универзитета и центар либерализма и покрета за немачко уједињење. Шеф катедре за политичку економију био је [[Карл Рау]], присталица либералног, индивидуалистичког приступа економији и следбеник [[Адам Смит|Адама Смита]]. И данас важи за водећег немачког економисту свога времена
Ни сам Цукић не крије да је професор Рау пресудно утицао на њега и наводи да његов уџбеник није посебно оригинално дело, већ је Рауова књига била “поглавити извор” његове. Али, користио је радове Адама Смита, [[Жан-Батист Сеј]]а, МакКулоха, Лоца и више данас мање знаних или незнаних немачких и других аутора.
Ред 76:
Цукић у свом уџбенику заговара конституционализам, као најбољи начина заштите индивидуалних права и метод уређења државе на начелима законитости и владавине права. Он тражи да “право и слобода духу народа и времена одговарајућим уставом и законима осугуране” буду, чиме би се спречила самовоља владара и државе у целини и пружиле потребне гарантије да ће људска права, укључујући и она политичка, бити поштована и имати широко поље за развитак. “У правној држави жели сваки поједини грађанин да му се особно удовољство посредством државног друштва не само не нарушава, него, напротив, по могућству још потпомаже”. Да не би било забуне о томе на каква права мисли, навео је да се “у правној држави слобода говора, писања и религије дозволити мора”. Такво отворено заговарање слободе говора и штампе свакако је било велика новост у Србији половином деветнаестог века. Интересантно је и Цукићево залагање за верске слободе, што је тада било још мање раширена идеја.
Цукић, пак, није демократа, пошто, као и многи други
У економској области Цукић је такође врло либералан. Сагласан је са оцем економске науке Адамом Смитом: “Слободном конкуренцијом опредељавају се најугодније цене еспапа, намирују се најлакше све потребе човечје и подстрекава се најбоље радиност народа”, што значи да слободне цене и слободна конкуренција обезбеђују на најбољи начин решење централног економског проблема – највећу производњу и најпотпуније задовољење потреба. Пошто најважније послове обавља Смитова невидљива рука тржишта, то државна власт не треба много да се петља у економске послове, јер само може да поквари, а не и да поправи: “влада нека се само толико у економска занимања народа меша колико тек да препреке само уклања, које радиности на путу стоје и које појединци уклонити не би могли; иначе нека неограничену слободу у радиности, особито у страној трговини, дозволи”. “Конкуренција је тако корисна за кућење свако да би се свака економна тежња осујетила кад не би под упливом конкуренције стајала”, каже Цукић.
| |||