Кросинг-овер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: fa:کراسینگاور |
м Разне исправке |
||
Ред 3:
==Везани гени==
Сви гени на једном [[хромозом]]у називају се везани [[ген]]и. Они се у потомство преносе заједно и да не постоји кросинг-овер увек би се јављали у истим комбинацијама. Сваки организам има онолико група везаних гена колико износи његов [[хаплоидан]] број хромозома. Заједничко испољавање два или више гена који се налазе на истом хромозому назива се [[везано
У стварности, међутим, није довољно да се два гена налазе на истом хромозому да би се везано наслеђивали; да би се то десило они морају бити врло близу један до другог на истом хромозому. Уколико то није случај може доћи до њиховог рекомбиновања током кросинг-овера.
Ред 13:
Вероватноћа одигравања кросинг-овера између два гена на истом хромозому зависи од њиховог међусобног растојања. Што је то растојање веће и вероватноћа да ће доћи до кросинг-овера је већа и обратно. У [[геном]]у човека постоје гени између којих је растојање толико мало да се практично кросинг-овер не одиграва. Такви скупови гена који се као целина преносе на потомство називају се [[хаплотип]]ови.
Чињеница да учесталост кросинг-овера зависи од растојања између гена користи се приликом [[мапирање гена|мапирања гена]] на хромозому (одређивање места генима на хромозому). Генетичке мапе које се добијају на основу учесталости кросинг-овера дају нам увид о релативном положају гена на хромозомима. Растојање између два гена процењује се на основу броја кросинг-овер гамета на 100 гамета (у %). При томе 1% кросинг-овера представља јединицу
Механизам вршења кросинг-овер може се најједноставније објаснити на примеру нека три везана гена обележена са А, В и С. На једном од хомологих хромозома налазе се сва три [[доминантан|доминантна]], а на другом сва три [[рецесиван|рецесивна]] [[алел]]а ових гена што значи јединка је [[хетерозигот]] за сва три гена.
Ред 37:
* aBc.
Прва два типа гамета
Да би се утврдило растојање између везаних гена неопходно је да се изврши тзв. [[повратно укрштање]], односно да се хетерозиготна јединка за две или више везане особине укрсти са рецесивним хомозиготом. Ако се у потомству не јаве рекомбинантни потомци већ само они који личе на родитеље, то значи да до кросинг-овера не долази и да су ти гени јако близу један другом.
| |||