Опсада Рима (537—538) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: ca:Setge de Roma (537-538) |
м Разне исправке |
||
Ред 24:
'''Опсаду Рима (537-538)''' су извели [[Остроготи]] под вођством краља [[Витигес]]а. Бранитеље је преводио [[Велизар]]. Опсада је започела јануара 537. године
Најбољи опис опсаде оставио нам је Велизаров секретар и правни саветник [[Прокопије из Цезареје]] (лат. Prokopius), засигурно очевидац опсаде. Прокопије из Цезареје нам је оставио сведочанство да је Витигес на почетку опсаде порушио поједина места на [[акведукт]]има како би [[Рим]] остао без воде, и да та вода из аквадукта не би могла да покреће ни [[млин]]ове који су у граду млели жито. Велизар је овај проблем заобишао тако што је млинове, тј. воденице окачио између бродова, тако да их је сада окретала вода реке [[Тибар]]. Остроготи су онда пуштали низ воду
Витигес је око Рима поставио седам својих [[војни логор|војних логора]], добро брањених, али је обим зидина Рима био тако велики да се испоставило да седам логора није довољно – око града је остало пуно прилаза, кроз које су браниоци пролазили, довлачећи у град залихе, углавном ноћу. За напад на град, Витигес је био конструисао дрвене куле високе исто као и зидине Рима, које су вукли волови; поред тога, спремио је мноштво мердевина за пењање, као и четири „овна“, којим је руковало по 50 људи. Потом је наредио да се припреми велики број свежњева прућа и трске, и да се то побаца у јаркове и канале са водом око Рима, не би ли ове опсадне справе могле да приђу зидинама.
Ред 42:
Мало је недостајало да Витигес овим својим снагама са главним нападом успе, али, он није успео ни да сруши зидине, ни да изглањивањем натера браниоце на предају, ни да подмити или обмане некога да му отвори неку од капија. Очигледно је да није имао довољно искуства у опсадним подухватима, нити је имао довољно спраава, а ни инжењера;
Велизар је тачно знао шта му ваља радити. Зато је Витиг покушао да оствари своје циљеве дипломатијом и општим прекидом непријатељстава. То је Велизару само дало прилику да доведе појачања и допреми храну. У једном тренутку, када је [[византија|византијска]] војска била изван зидина, на тзв. „Нероновој равници“, Витигес је кренуо у битку тако што je у средину поставио масу пешадије и стрелаца, а на оба крила збијене масе коњице. Добио је битку, али су се браниоци повукли у град. Пролазили су зимски месеци током којих је византијска [[коњица]] добила појачања, па је нападала остроготску позадину и најзад је током једног напада, похватала и заробила породице остроготских ратника – жене и децу. Најзад су се Вазнтинци примакли Витигесовој престоници, [[Равена|Равени]]. Зато је Витигес, у марту 538.
===Извори===
| |||