Историја Срба — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 35:
Података о првим вековима боравка Срба и уопште Словена на Балканском полуострву готово и да нема. Средином [[9. век|IX века]] Срби предвођени [[Властимир]]ом (око [[850]]-[[862]]) и [[ССВ|многобожачким елементом у народу]] подижу побуну против [[Византијско царство|Византије]] и стичу самосталност. На нову српску државу одмах су ударили [[Бугари]], али их Срби предвођени прво Властимиром, а касније и његовим [[син]]овима [[Мутимир]]ом ([[862]]-[[891]]), [[Стројимир]]ом и [[Гојник]]ом побеђују у два рата. Током Мутимирове владавине Срби званично примају хришћанство између [[870]]. и [[874|874. године]]. Мутимира наслеђује [[Петар Гојниковић]]([[892]]-[[917]]), чији вазал обласни кнез [[Захумље|Захумља]] [[Михајло Вишевић]] покушава почетком [[10. век|X века]] да прошири српске земље на [[Апенинско полуострво]]. У првој половини [[10. век|X века]] врховни српски архонти покушавају да очувају своју самосталност у борбама Бугара и Византије око превласти на полуострву. [[Бугарски цар]] [[Симеон Велики]] осваја цело Балканско полуострво, заузевши [[924|924. године]] и српске земље. После његове смрти [[Часлав Клонимировић]] [[931|931. године]] поново обнавља јединствену српску државу која нестаје његовом погибијом у сукобу са [[Мађари]]ма око [[960|960. године]].
Ново средиште српске независности крајем [[10. век|X]] и током [[11. век|XI века]] постаје [[Дукља|Дукља]], под [[Јован Владимир|Јованом Владимиром]] (око [[995]]-[[1015]]) који је био [[Самуило]]в ([[976]]-[[1014]]) [[зет]] и [[вазал]], а потом и под [[Стефан Војислав|Стефаном Војиславом]] ([[1038]]-[[1050]]). Војиславов наследник [[Михајло Војислављевић|Михајло]] ([[1050]]-[[1081]]) уздиже Дукљу на ранг [[краљ]]евине и она [[1077|1077. године]] постаје прва [[српска краљевина]]. После смрти Михајловог сина [[Константин Бодин|Константина Бодина]] ([[1081]]-[[1101]]) у Дукљи настају сукоби око власти у које се укључују и краљеви вазали [[Рашка (држава)|рашки]] [[велики жупан]]и. Сав терет борбе са Византијом у [[12. век|XII веку]] преузимају рашки велики жупани који средином XII века преузимају примат међу [[Српске области на Балканском полуострву|српским земљама]] на [[исток]]у. Као последица династичких борби међу великим жупанима на престо [[1162|1162. године]] на власт долази најстарији [[Стеван Немања|Немањин]] брат [[Тихомир Завидовић|Тихомир]] чиме почиње ера [[Немањићи|Немањића]] у српској историји.
== Српске средњовјековне државе ==
| |||