Мау Мау устанак — разлика између измена

Крајем [[1953]]. године у Кенију су упућене још две пешадијске бригаде и један инжињерски пук, седам батаљона афричких стралаца, појачане полицијске снаге, док су јединице домаће гарде под командом британских официра, износиле близу 22 хиљаде људи. Децембра 1953. године изведена је и операција Анвил (наковањ) која је трајала до априла [[1954]]. У њеном току ухапшено је и отерано у логоре око 50 хиљада аутохтоних становника, уз немилосрдно прогањање лица за која се претпостављало да имају везе са Мау-Мау. Истовремено је почела акција прочишћавања устаничких подручја, након чега су предузимана комбинована дејства јаких [[пешадија|пешадијских]] снага уз подршку [[артиљерија|артиљерије]] и [[ваздухопловство|ваздухопловства]]. У таковој ситуацији јединице Мау-Мау напустиле су најјача упоришта, разбиле су се на мање групе, од којих многе падају у руке колонијалним трупама. Од средине [[1955]]. до јануара [[1956]]. године, убијено је око 6 хиљада припадника овог покрета. Упоредо са опсежним војним акцијама, британске власти спроводиле су политику корумприрања племенских вођа, подмићујући их новцем, обећањима, привилегованим положајима. Од припадника домаће гарде образују се спцијалне јединице за противгерилску активност под командом официра обавештајне службе. Свим овим мерама се паралишу војничке акције Мау-Мау, а на ширем политичком плану доживљавају потпуни пораз. Напредна јавност многих земаља, па чак и у Великој Британији, устаје у одбрану ослободилачког покрета народа Кеније, оштро жигошући британску колонијалну политику, пре свега терор и покољ становништва. Ослободилачни фронт народа Кеније, пре свега снага Мау-Мау постали су снажан фактор аутохтоног становништва у његовој борби за [[Слобода|слободу]] и [[независност]]. Томе је посебно допринео ауторитет Џома Кенијате као најистакнутије личности ових стремљења. Стога, тактичкиЏомо Кенијата пуштен је из затвора [[14. августа]] [[1961]]. после девет година робије. По повратку у Најроби постао председник Кенијске афричке националне уније. Тактички успеси колонијалних трупа нису донели и стратешке резултате. Велика Британија је постигла војничку победу, али је изгубила Кенију, док је Мау-Мау војнички изгубио, али је допринео ослобођењу Кеније од британске доминације које је наступило 1963. године.