Првобитно позната под именом '''Атенаида''', кћерка паганског филозофа Леонтија из Атине, по крштењу је добила име '''Евдокија''' поставши супругом источноримског (византијског) цара [[Теодосије II|Теодосија II]]. Умрла је по раскиду са истим, око 460. године у Палестини. Ова лепа и образована жена окушала се у поезији, пре свега у епско-херојској, узимајући за теме догађаје из [[Стари завет|Старог]] и [[Нови завет|Новог завета]]; од ње је сачувано свега једно од два певања песме о мученичкој смрти св. [[Свети Кипријан|Кипријана]] које је [[Анђело Марија Бандини]] објавио у ''-{Graecae Ecclesiae Vetera Monumenta}-''; као и једна друга песма у којој опева смрт св. Кипријана и св. Јустине, међутим, у фрагментима (обављена од истог издавача у ''-{Catal. Gr. bibl. Laur.}-''). Осим тога, Евдокија важи за ауторку једног хомерског кентона, тј. једне песме о Христовом животу, која се састоји из 2343 пуних стихова и полустихова, и која је објављена у другом тому малопре наведене Бандинијеве збирке.
