Доушна жлезда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.4) (Робот додаје: kk:Шықшыт безі
мНема описа измене
Ред 2:
'''Доушна''' или '''паротидна жлезда''' ({{јез-лат|glandula parotis}}) је серозна и највећа [[пљувачне жлезде|пљувачна жлезда]]. Она готово да испуњава у потпуности паротидну ложу, која се налази испод спољашњег ушног канала, иза [[доња вилица|мандибуле]] а испред мастоидног наставка [[слепоочна кост|слепоочне кости]]. Стога она има облик као и сама ложа, који подсећа на усправну тространу призму.<ref name="r6"> Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: "Анатомија човека – глава и врат" ("Савремена администрација" Београд 2000.) ISBN 86-387-0604-9</ref><ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>
 
Паротидна жлезда се састоји из два дела (режња): површинског, који је боље развијен, и дубоког дела.<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: "Хистолошка грађа органа" ("Бонафидес" Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref> Они су спојени танком траком жлезданог ткива, које се назива сужење ({{јез-лат|isthmus}}). Жлездани делови у режњевима су густо збијени, па је интерлобуларно [[Ткиво (биологија)|ткиво]] слабо развијено.<ref name="r7"> Проф. др Вјекослав Дуанчић: "Основе хистологије човјека" VIII издање ("Медицинска књига" Београд-Загреб 1983.) </ref> Између два дела жлезде налази се слој масног и везивног ткива, кроз који пролази фацијални живац на свом путу из горњих партија [[нервни систем|нервног система]]. Осим тога у овој регији су смештени и паротидни лимфни чворови.<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: "Хистолошка грађа органа" ("Бонафидес" Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref>
 
==Односи==
Ред 24:
==Обољења==
 
Једно од најопаснијих [[болест|обољења]] везаних за пљувачне жлезде јесте епидемијски паротитис или заушци. То је инфективно обољење које се карактерише отоком паротидних мада могу бити захваћене и остале серомукозне жлезде. Узрочник је [[вирус]], који се преноси капљичним путем или у директном контакту са оболелом особом.<ref> [http://www.stetoskop.info/bolesti/zauske-parotitis-epidemica.html Заушке] Приступ 15. август 2007.</ref> Инкубација траје 18 дана<ref> [http://www.svetzdravlja.com/show_text.php?id=246&catid=18 Заушке] Приступ 15. август 2007.</ref>, а први симптоми [[болест]]и су дрхтавица, малаксалост, главобоља, повишена температура и сл. Касније се јавља интензиван бол у подручју [[доња вилица|доње вилице]] и оток паротидне жлезде и околног [[ткивоТкиво (биологија)|ткива]]. Као компликација заушки, могу да се јаве и упале других структура ([[тестиси|тестиса]], [[јајници|јајника]], коре [[велики мозак|великог мозга]] и [[панкреас]]а). Дијагноза се поставља на основу епидемиолошких података, клиничке слике и серолошких испитивања, а лечење је углавном симптоматско.<ref> [http://www.stetoskop.info/bolesti/zauske-parotitis-epidemica.html Заушке] Приступ 15. август 2007.</ref>
 
Осим тога, [[пљувачне жлезде]] могу бити захваћене [[инфекција|инфекцијом]] коју узрокују микроорганизми из [[усна дупља|усне дупље]]. Понекад се јављају и бенигни [[тумор]]и који ретко могу да прерасту у малигну форму.<ref> [http://www.svetzdravlja.com/show_text.php?id=339&catid=26 Пљувачне жлезде] Приступ 15. август 2007.</ref>