Свици са Мртвог мора — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: nn:Dødehavsrullane
м Robot: Converting bare references, using ref names to avoid duplicates, see FAQ
Ред 5:
Текстови су од великог историјског и религијског значења пошто садрже једине познате преживеле копије [[Библија|библијских]] докумената насталих пре [[100. п. н. е.]] те садрже доказе о значајној разноликости вере и праксе унутар касног [[Други Храм|Другог Храма]] [[Јудаизам|јудаизма]]. Написани су на [[Хебрејски|хебрејском]], [[Арамејски језик|арамејском]] и [[Грчки језик|грчком језику]], већином на [[пергамент]]у, али неки су написани и на [[папирус]]у.<ref>{{Cite news|url=http://www.guardian.co.uk/world/2008/aug/27/israel|title=From papyrus to cyberspace|date= 27. 08. 2008. |publisher=[[The Guardian]]}}</ref> Ови списи већином датирају између [[150. п. н. е.]] и 70. н. е.<ref>[[ Bruce|Bruce, F. F.]]. [http://www.worldinvisible.com/library/kenyon/storyofbible/2ck11.htm "The Last Thirty Years"]. ''Story of the Bible''. ed. [[Frederic G. Kenyon]] Retrieved June 19, 2007</ref> Свици су већином поистовјећени са древном [[јевреји|јеврејском]] [[секта|сектом]] званом [[есени]], но неки новији научници сумњају у њихову повезаност са списима.<ref>{{Cite news|url=http://www.haaretz.com/hasen/spages/1070797.html|title=Scholar: The Essenes, Dead Sea Scroll 'authors,' never existed|date= 13. 3. 2008.|publisher=Ha'aretz}}</ref>
 
Свици са Мртвог мора су традиционално подељени на три групе: ''„библијски“'' рукописи (копије текстова Хебрејске Библије), који творе око 40% идентификованих списа; ''„[[Апокрифи|апокрифне]]“'' или ''„псеудепигране“'' рукописе (познати документи из раздобља Другог Храма попут [[Енох]]а, [[Јубилеј]]а, [[Тобит]]а, [[Сирах]]а, неканонизованих псалма, итд., који нису постали службени део Библије), који творе око 30% идентификованих списа; и ''„сектаријанским“'' рукописима (претходно непознатим документима који говоре о правилима и веровањима одређене групе или група унутар ширег јудаизма) као што је ''„Правило о заједници“, „Спис о рату“, „Песхер“'' (хебрејски ''pesher'' '''פשר''' = ''„објашњење“'') о [[Хабакук]]у, и ''„Правило о благосолову“'', које чине око 30% идентификованих списа. <ref name=autogenerated1>Abegg, Jr., Martin, Peter Flint, and [[Eugene Ulrich]], ''The Dead Sea Scrolls Bible: The Oldest Known Bible Translated for the First Time into English'', San Francisco: Harper, 2002</ref>
 
Пре [[1968]], већина познатих списа и фрагмената су били смијештени у Рокефелеровом музеју (претходно познатом као Палестински археолошки музеј) у [[Јерусалим]]у. Након [[Шестодневни рат|Шестодневног рата]], списи су премештени у [[Храм књига]], код израелског музеја.
 
Објављивање списа је трајало деценијама, па је стога такво закашњење било предмет разних академских контроверзи. До [[2007]], два свеска се још морају употпунити, док цела серија. ''„Открића у јудејској пустињи“'', има укупно 39 свесака. Осим у [[Израел]]у, неки се свици налазе у универзитету у [[Чикаго|Чикагу]] у склопу Оријенталног института, [[Принстонски теолошки семинар|Пристонског теолошког семинара]]у, универзитету Азуза Пацифик и у рукама приватних скупљача. Према ''Оксфордовом водичу за археологију'', Кумрански списи, који укључују барем фрагменте од сваке књиге [[Стари завет|Старог завета]], изузев [[Књига о Естери|Књиге о Естери]], омогућавају стручњацима много старији попречни пресек традиције скрипте него онај који је био пре могућ. Око 35% библијских списа су готово идентични традиционалним хебрејским текстовима Старог завета с 10% традиционалним грчким и самаританским, док остатак излаже готово драматичну разлику и у језику и у садржају. У својем опсегу текстовних варијанти, кумрански списи су натерали научнике да размисле о устаљеним теоријама о развоју модерног библијског текста од само три рукописне породице: Мазоретски текст, хебрејски оригинал [[Септуагинта]] и Самаританска Тора. Постаје јасно да је свето писмо Старог завета било изразито течно све до библијске канонизације која се догодила око 100. н. е. <ref>Abegg, Jr.,name=autogenerated1 Martin, Peter Flint, and [[Eugene Ulrich]], ''The Dead Sea Scrolls Bible: The Oldest Known Bible Translated for the First Time into English'', San Francisco: Harper, 2002</ref>
 
== Проналазак ==