Иларион Мегленски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Robot: Converting bare references, using ref names to avoid duplicates, see FAQ
Ред 19:
Једнога дана богумили с Иларионом поведоше расправу о вери. Они га запиташе: „Ми сматрамо да је добри Бог творац неба, а зли да је творац земље. Зашто се ви томе противите?“ На то им Иларион одговори: „У Светом писму пише: ''Господња је земља и све што је на њој''<ref>Псалми Давидови 23, 1</ref>.“ Богумили рекоше, да је [[Стари завет]] од [[ђаво]]ла. На то Иларион одговори: “Кад би Стари завет био од ђавола, зар би [[Христ]] говорио да је прва је и највећа заповест „''Чуј Израиљу, Господ је Бог твој једини.''“<ref>мр 12, 29—30</ref>.
 
Богумили тада изјавише негодовање према знаку [[крст]]а, којег сматраше мрском справом за мучење којом је [[Исус]] убијен<ref>[http://www.geocities.com/bogomil1bg/Cosma.html] {{dead link}}</ref>, а који православни поштоваше. Иларион им одговори да је пре распећа Христова, крст беше оруђе смрти и као такав проклет, а после распећа он би освећен Христовом крвљу и знак његов постаде освећење свима вернима.
 
После још много разних аргумената, на које је Иларион одговарао цитатима из Светог писма, он најпосле закључи расправу, позивом окупљенима да се покрсте: „''Увидите таму у којој се налазите, напустите сујету и лаж, познајте Истину и обасјајте се њеном светлошћу. Приступите зато Саборној Цркви и примите крштење Светога Духа за отпуштење грехова.''“ Многи присутни одмах беху покрштени, и одрекавши се своје дотадашње вере, приступише [[Саборност|Саборној]] Цркви.
Ред 25:
== Каменовање Илариона ==
 
Видевши покрштавање свог народа, старешине њихове се испунише гневом, па стадоше вређати Илариона, и називаху га лажовом и преварантом. А Иларион назва њихово учење злим, безбожним, хулним и безумним<ref>[http://www.gazimestan.com/zitijasvetih/Oktobar/Sv_Ilarion_Meglenski-21_oktobar.html Xrea.Com<!-- Bot generated title -->]</ref>. Јеретици разгневљени зграбивши камење у руке и немилосрдно каменоваше Илариона, док не паде на земљу, па мислећи да је мртав, они га напустише. Када Иларион дође к себи, подиже се и оде у своју келију, јер место на коме га камењем пребише беше далеко ван града. Сазнавши за ово недело, збор православних људи једнодушно одлучи да нападну на јеретике и да их до краја истребе. Но Иларион, забрани им то, говорећи: „''Не, децо моја, не, него се сећајте речи Господњих речених Петру: Врати мач свој у корице, јер сваки који се мача лаћа, од мача ће и погинути''<ref>Мт. 26, 52</ref>.“ А када се опоравио од задобијених рана, Иларион настави да држи беседе и крштава јеретике, уводећи их у Саборну Цркву.
 
== Расправа о хришћанству ==