Џејн Остин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.4) (Робот додаје: yo:Jane Austen
Autobot (разговор | доприноси)
м srpski navodnici
Ред 7:
[[Слика:Jane-Austen-family-heraldic-arms.png|лево|мини|Породични грб Остинових]]
 
Џејнин живот је био релативно досадан, без неких посебних догађаја. Године [[1801]]. њена породица се сели у [[Бат (Самерсет)|Бат]] а живот у Бату видљиво је утицао на њена каснија дела. Године [[1802]]. Џејн добија брачну понуду од богатог али и „крупног и назграпног“ човека под именом Харис Биг-Видер који је био шест година млађи од ње. Такав брак би јој осигурао будућност и ослободио је епитета „уседелице“ која се мора ослонити на своју породицу. 62]Џејн је пристала али се ускоро предомислила пошто није волела свог будућег супруга. "Све„Све се може издржати и истрпјети, али брак без љубави не"не“, написала је у писму нећаку. После смрти оца [[1805]]. године, Џејн, њена мајка и сестра преселиле су се у Саутемптон код брата Франсиса и његове породице где су живели четири године, док се нису [[1809]]. преселили у Чотон где су једно време живели на имању њеног брата. Та кућа је данас музеј и отворена је за јавност.
 
[[Слика:Jane Austen (House in Chawton).jpg|мини|Кућа у којој је Џејн Остин провела последњих осам година свога живота (данас је музеј)]]
Ред 25:
Трилинг је у есеју о ''[[Мансфилд парк]]у'' написао:
 
:''"Управо је Џејн Остин била прва која је описала несвакидашњу нову особност и културу у којој та особност постоји. Никада пре морал није представљен на такав начин нити је ико раније на макар сличан начин разоткрио његову комлексност, замршеност и заморност. [[Георг Вилхем Фридрих Хегел|Хегел]] говори о "секуларизацији„секуларизацији спиритуалног"спиритуалног“ као главној карактеристици модерне епохе, а Џејн Остин је прва која нам говори шта се под тиме подразумева. Она је прва књижевница која сматра да друштво, односно општа култура, има значајну улогу у моралном животу, уводећи у оптицај појмове као што су "искреност"„искреност“ и "грубост"„грубост“ до чијег смисла ранија друштва никад нису у потпуности допрла и који су толико суптилни да се опиру дефинисању и толико моћни да нико не може одупрети њиховом упливу. Она је прва која је постала свесна Страха која управља нашим моралним светом, свеприсутног анонимног закона којем одговарамо, неодољиве потребе да прикажемо чистоту наше секуларизоване спиритуалности чија су непозната и неиспитана места бројнија и нејаснија од оних у религиозној спиритуалности, да би се запитала над нашим животима и поступцима . ..
 
Било је и негативних критика њеног рада, а њени критичари су у својој оштрини ишли чак дотле да су јој приговарали мањак узвишености и емоционалности, а [[Шарлота Бронте]] је ограничену тематику њених дела коментарисала овако:
Ред 64:
Данас се дела Џејн Остин сматрају важним деловима целокупног корпуса енглеске књижевности и чест су предмет научне и критичке обраде. Њени романи се врло често, забаве ради, читају и ван научних кругова.
 
После њене смрти објављени су неки недовршени романи и мање значајни радови, укључујући ту и њене "Ране„Ране радове"радове“ (записане у три свешчице у периоду од [[1787]]. до [[1793]]).
 
Роман ''[[Разум и осећајност]]'' се сматра врло битни делом које научницима омогућава детаљно проучавање ондашњег друштва.
Ред 105:
* [http://www.pemberley.com The Republic of Pemberley]: Највећи сајт о Џејн Остин на интернету.
* [http://www.austenblog.com/ AustenBlog]: Џејн Остин у популарној култури.
* [http://www.jasa.net.au/index.html Удружење "Џејн„Џејн Остин"Остин“ из Аустралије]
* [http://www.jasna.org Удружење "Џејн„Џејн Остин"Остин“ из Северне Америке]
* [http://www.janeaustensociety.org.uk/ Удружење "Џејн„Џејн Остин"Остин“ из Велике Британије]
* [http://pia-frauss.de/fonts/ja.htm Jane Austen font]: Фонт направљен на основу рукописа Џејн Остин.