'''Миленко Вучетић''' (рођен [[1947]]. у [[Београд]]у) објавио је књиге [[приповетка|приповедака]] "Гласови"„Гласови“ ([[1975]]), "Како„Како се прекалио челик"челик“ ([[1980]]) и "Барабе"„Барабе“ ([[1985]]), [[роман]]е "Отимање„Отимање среће"среће“ ([[1987]]), "Бежање„Бежање од среће"среће“ ([[1988]]) и "Убијање„Убијање среће"среће“ ([[1999]]) и збирке записа "Пожар„Пожар у барутани"барутани“ ([[1995]]) и "Светиљке„Светиљке и сенке"сенке“ ([[1999]]), а написао је и више [[телевизијска драма|телевизијских драма]] ("Жуте фешфице", "Сланици"„Сланици“, "Отац„Отац и неки важни људи"људи“, "Соба„Соба са пет зидова"зидова“, "Деца„Деца расту ноћу"ноћу“, "Господин„Господин Димковић"Димковић“, "Пупинова„Пупинова звезда"звезда“, "Једна„Једна половина дана"дана“, "Црвена„Црвена барака"барака“ и др.), изведених на програмима београдске, [[сарајево|сарајевске]] и [[Нови Сад|новосадске]] телевизије. Приповетке су му превођене на енглески, француски, немачки, руски, пољски, мађарски, словачки, словеначки и македонски језик. Добитник је књижевних награда [[награда Исидора Секулић|"Исидора Секулић"]] и [[награда Бранко Ћопић|"Бранко Ћопић"]] и више награда за телевизијске драме. Живи у Београду, као професионални писац.
