Аналисти — разлика између измена

'''Аналисти''' (од [[Латински језик|латинске]] речи ''annus'' = "година"„година“, одатле ''annales'', тј. ''libri'' = "годишњак"„годишњак“) јесте скупни назив за писце [[Антички Рим|римске]] историје који су деловали оквирно од [[Пунски ратови|другог пунског рата]] до времена [[Сула|Суле]]. Њихова дела углавном покривају период од најстаријих времена до њима савременог доба.

Римска [[историографија]] није имала научни циљ у савременом значењу ове речи. Историјски спис је био или [[панегирик]], односно [[апологија]], написана у славу или одбрану каквог догађаја или какве личности, или је такав спис имао педагошки циљ ("историја је учитељица живота", каже Цицерон), или му је, најзад, циљ био да забави читаоце. "Историја„Историја је веома блиска [[Поезија|поезији]]", каже [[Квинтилијан]], "она је, може се рећи, песма у [[Проза|прози]], написана да нас забави, а не да нас поучи"поучи“ ''(ад наррандум, нон ад пробандум)''. Касније, с развојем [[Реторика|реторике]], дошла је историографија под њен утицај, и писцима историје стало је углавном до тога да им дело буде стилски лепо, да одговара прописима реторике и да начини ефекат. За порекло и вредност података које су преносили нису се ови историчари много интересовали, и машти је било отворено широко поље. Дуго времена су на историји радили искључиво римски [[патрицији]] и [[Нобилитет|нобили]].

Од почетака града Рима па све до око 400. године п. н. е. Римљани једва да су имали писаних докумената који би се могли употребити као историјски извор. Међутим, од 4. века п. н. е. врховни свештеник ''([[pontifex maximus]])'' је на табли постављеној на зиду [[Регија|Регије]] објављивао најзначаније догађаје, као што су имена [[Магистрати|магистрата]], пророчанства важна за целу заједницу, епидемије, ратови, помрачење сунца. Те су табле назване ''tabulae pontificum'' (= "понтификатске„понтификатске табле"табле“ или "свештеничке„свештеничке табле"табле“). Те су табле на крају године похрањиване у архиву и представљале су прве "анале"„анале“.