Еквити — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 2:
[[Слика:Roman Cavalry 2.jpg|мини|300п|Реконструкција: римски легионар на коњу <small>(обратити пажњу на недостатак узенгија)</small>.]]
'''-{Equites}-''' је био назив за коњицу у време [[Антички Рим|античког Рима]]. Римски коњаници припадали су нижој од две [[аристократија|аристократске]] класе, изнад њих били су [[сенатор]]и. Реч ''-{eques}-'' (''-{equites}-'' је множина) је на латинским језику означавала било којег јахача на коњу (''-{equs}-''- коњ), али у контексту о којем овде говоримо ова реч је значила „витез“. Коњица је првобитно била престижна јединица у којој су римски младићи могли да покажу и докажу своје вештине и снагу и можда тако да отворе себи пут за евентуалну политичку каријеру. Сваки коњаник је набављао своју опрему, и то: округли штит, шлем, оклоп, мач и једно или више копаља. У [[Легија|легији]] није било много коњаника. У првим легијама које су укупно бројале око 3.000 ратника (4.200 ако урачунамо и лаку пешадију, ''-{[[velites]]}-'') коњаника је било само око 300, подељених у 10 јединица од по 30 људи.
Поред тешке коњице, била је ту и лака коњица коју су чинили сиромашнији грађани и богати момци који нису били довољно стари да би били ''-{[[hastati]]}-'' или ''-{equites}-''. Њихова улога у борби била је ометање, разбијање и обилажење непријатељских јединица пешадије као и борба против противничке коњице. У наставку борбе често су силазили с коња и настављали борбу на ногама, на први поглед чудан избор, али сасвим логичан, јер пре него што су изумљене [[узенгије]] није било лако одржавати равнотежу у борби на коњу.
Ред 21:
Током трећег века, моћ се преселила из руку Италијанске аристократије ка класи витезова који су заслужили своје чланство изврсном војном службом, често се дижући ван сталежа: успешни војни официри из провинција (посебно Балканских провинција) који су заменили Италијане на врховним војним местима, и под Диоклецијаном (владао 248 -305) и са врховних цивилних позиција такође. То је практично свело Италијанску аристократију на таворећу, али непојмљиво богату групу земњишних велепоседника. Током 4. века, статус витеза је сведен на неважан претераним (инфлаторним) додељивањем чина. У исто време ред сенатора се надувао на преко 4000 установљењем другог сената у Константионопољу и утростручењем чланства оба сената. Тако да је сенаторски ред 4-ог века одговарао витешком (equestrian) реду принципата.
{{Римска војска}}
| |||