Јосип Рачић — разлика између измена

Завршио је два разреда гимназије у Загребу, а након тога литографски занат. Године [[1904.]] одлази преко [[Беч]]а у [[Минхен]], где је после завршеног припремног курса код [[Антон Ажбе|Антона Ажбеа]] уписао Академију ликовних уметности. У почетку је радио код ''-{Johann Caspar Herterich}-'', а затим је као изузетно талентован, примљен у класу [[Хуго фон Хаберма|Хуга фон Хибрмана]] -{Hugo von Habermann}-. Рачићеви цртежи угљем из тог времена показују да је имао осећај за тонске елементе цртежа које је, преко [[Гистав Курбе|Гистава Курбеа]], увео у [[Минхенски круг|минхенски круг]] [[Вилхем Лејбл]] (Wilhelm Leibl). Још више осећаја за тонске елементе Рачић је показао у својим студијама у уљу. Мотив тих студија, које су по сликарском квалтету постале дела галеријског карактера, углавном је женска фигура и [[портрет]] (Дама у црном, Девојка са шешром, Дама у бијелом и др) или [[аутопортрет]].

За време школских празника Рачић, је боравио у Загребу, где је насликао уља ''Портрет сестре Пепице, Портрет старог пријатеља, Пред стајом, Куће у сјени, акварел Стари сељак'' и др. Насликавши једну од најквалтетнијих својих слика ''Мајка и дијете'' (Модерна галерија, Засгреб), која означава највиши домет минхенског периода, па сазнавши да у Минхену нема шта више научити, одлази у [[Париз]].