Википедија:Стилски приручник/Основе правописа српског језика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Видети |
допуњено велико слово |
||
Ред 1:
'''ОСНОВЕ СРПСКОГ ПРАВОПИСА'''
==
Великим почетним словима
*
*
* имена припадника народа и других етничких и етнографских заједница, имена која означавају припадност по месту живљења, завичајности, пореклу, имена становника градова, крајева, земаља, држава, континената: Србин, Црногорац, Мађар, Грк, Словени, Арапи (Арапин, Арапка или Арапкиња, Арапче), Цинцари, Буњевци, Роми, Индијанци, Ресавци, Далматинци, Мачвани, Пивљани Новосађанин, Пироћанац, Нишлија, Бачванин, Балканац, Европљанин, Аустралијанац;
*
* појединачно наденута имена животиња: Шарац, Јаблан, Вучко;
* имена небеских тела и њихових стварних или привидних система: Сунце, Земља, Месец, Кумова слама, Марс, Венера, Халејева комета, Влашићи (и Плејаде), Козорог (сазвежђе), Мали медвед;
* географска и локална топографска имена, имена континената, градова, села, мора, река, језера, планина, острва и др.: Европа, Балкан, Славонија, Мачва, Далмација, Лика, Београд, Тршић, Орловача (пећина), Славија (београдски трг); Дунав, Палић, Копаоник, Морава;
* у вишечланим географским називима пише се великим словом само почетна реч, а речи општег значења пишу се малим словом: Јадранско море, Фрушка гора, Плитвичка језера, Балканско полуострво; унутар вишечланог назива великим словом пишу се само властите именице: Јужна Америка, Јужна Морава, Бели Дрим.
* вишечлани називи посебних насеља (градова и села): Нови Сад, Брод на Купи, Двор на Уни, Нова Варош, Славонски Брод, Дуга Реса, Савино Село, Хан Пијесак,
* вишечлани називи делова насеља и градских четврти пишу се великим словом, а речи општег значења унутар вишечланих имена малим словом: Стари град, Савски венац, Баново брдо (делови Београда), Други рејон, Професорска колонија;
*и) имена улица и тргова: Студентски трг, Железничка улица, Београдска улица; ако се састоје из више речи само се прва реч пише великим словом а остале малим словом изузев властитих имена: Булевар Николе Тесле, Улица Петра Петровића Његоша; ▼
* службена, правна имена држава, садашњих и ранијих (великим словом се пишу и опште речи унутар имена): Сједињене Америчке Државе, Савез Совјетских Социјалистичких Република, Италијанска Република, Краљевина Данска, Сједињене Мексиканске Државе, Народна Демократска Република Кореја;
*ј) имена празника: Божић, Васкрс, Бајрам, Ђурђевдан, Нова година, Први мај; ▼
* скраћена и преиначена имена држава: Сједињене Државе, Совјетски Савез, Уједињено Краљевство (пуно име: Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске);
*к) називи установа, предузећа, друштава: Матица српска, Основна школа "Младост", Војвођанска банка, Београдско драмско позориште, Српско певачко друштво, Спортско друштво "Партизан", Медицински факултет у Београду, Организација уједињених нација; ▼
* федералне јединице и аутономије, садашње и раније: Народна Република Србија, Аутономна Покрајина Војводина;
*л) називи књига, часописа, новина, књижевних дела: Општа енциклопедија, Наш језик, Борба, На Дрини ћуприја, Свет компјутера; ▼
* неправа и изражајним обичајем створена имена пишу се једним великим словом: Источно римско (Источноримско) царство, Млетачка република, Република светог Марка, Дубровачка република, Република светог Влаха, Турско царство, Турска царевина, Османско (Отоманско) царство, Османска (Отоманска) империја, Аустријско царство, Аустроугарска царевина, Хабзбуршка монархија, Двојна монархија, Земља излазећег сунца, Земља хиљаду језера, Пета република, Друго царство, Трећи рајх, Париска комуна, Крушевска република, Ужичка република.
*љ) присвојни придеви изведени од властитих именица суфиксима -ов, -ев, -ин: Марков, Милошев, Марин, Босанчева, Београђанкина, Југословенов. ▼
* вишечлана страна имена било којег географског појма пишемо великим словима и кад њихове саставнице у изворном језику имају опште значење: Сијера Невада (планина) Рио Гранде (река), Ист Ривер (канал), Лонг Ајленд (острво) – изузев кад је ушло у обичај спојено писање: Монблан, Ламанш, Тјенанмен. Ово правило се не примењује на преведена страна имена и на словенска подударна с нашим: Огњена земља, Жута река, Нова земља, Аралско море, Логарска долина, нити пак на негеографска страна имена (ако знамо или смо утврдили да њихове саставнице имају опште значење у изворном језику): Форин офис, Јунајтед прес, Клајне цајтунг, Женмин жибао, Стејт департмент, Комеди франсез.
▲*
▲*
▲*
▲*
* посебна имена појединачних грађевина, објеката, предмета, упште појединих примерака нечега: Центар «Сава», Криви торањ у Пизи, Партенон, Девич, Биљарда (зграда на Цетињу), Газела (мост у Београду); Титаник (брод), Везиров мост (у Подгорици), Кинески зид, Римски бунар;
▲*
* придевски пригодни атрибути испред имена пишу се малим словом: свети Јован Претеча, свети Сава Јерусалимски, свети Фрањо Асишки, свети Петар Цетињски, свети Петар и Павле, свети Никола, свети Сава. Тако и преподобни, блажени, хазрети, преосвештени, племенити и др.; али великим словом кад се атрибут схвати као део имена: Огњена Марија, Свети Петар, Свети Сава. Кад се оваква имена примене као име богомоље, празника или географског појма, почетна реч се пише великим словом: Свети Петар на Лиму (црква), Свети Никола (празник), Свети Стефан (геогр.).
* придевско-именички израз испред имена пише се малим словом: свети апостол Павле, свети врачеви Козма и Дамјан, света браћа Ћирило и Методије, свети краљ Милутин. Али ако такав израз замењује име, пише се великим словом (прва реч) Свети врачеви, Света браћа, Пресвета девица, Света пречиста, Свети дух или Дух свети, Света тројица, Свето тројство.
* помоћне речи (члан, предлог, везник) на почетку имена пишу се великим словом, а у другим положајима малим: Ел Аламејн, Ван Гог, Де Гол, Да Винчи; али Босна и Херцеговина, Петровац на Млави, Хафиз ел Асад, Винсент ван Гог, Леонардо да Винчи. Почетна реч често се изоставља, и ти краћи облици бољи су кад год су довољно обични: Иманите (лист, не «Л' иманите»), Асад, Велт (боље него Ел Асад, Ди велт).
* При изворном писању страних властитих имена преузима се и изворни правопис, укључујући писање великог слова: Frankfurter allgemeine Zeitung, United Press, Foreign Office, Franc-Tireur, France Observateur (у прилагођеном писању: Франкфуртер алгемајне цајтунг, Јунајтед прес, Форин офис, Фран тирер, Франс опсерватер).
* Имена и називи административних и других подручја: нахија Посавље, општина Врачар, Јужнобанатски округ, Нишки регион.
* имена и називи догађаја и историјских збивања. Када неки догађај има утврђени назив, пише се великим словом. Оправдано је писати великим словом називе оних догађаја и збивања који су изражајним обичајем стекли посебно име, у којем преовлађује карактер властитог имена.
** имена ратова: Рат двеју ружа, Отаџбински рат, Опијумски рат, Пољски наследни рат, Кандијски рат, Пелопонески рат, Морејски рат, Критски рат, Балкански рат, Први балкански рат, Други балкански рат, Први светски рат, Други светски рат, Корејски рат, Први пунски рат (тако и Други, Трећи...), Бурски рат, Седмогодишњи рат, Стогодишњи рат. – Описни називи ратова пишу се малим словом: турско-аустријски рат (или рат Турске и Аустрије) 1683-99, ирачко-ирански рат.
** устаљена имена устанака, побуна, револуција која немају описно-информативни карактер: Невесињска пушка, Сељачка буна, Илинденски устанак, Први устанак, Октобарска револуција, Народноослободилачка борба, Париска комуна (и као догађај и као револуционарна власт). Изрази описног карактера малим словом: устанак 13. јула, устанак 1804. године, буна против дахија, српска револуција (почев од 1804), кинеска револуција, алжирска револуција, кубанска револуција; изузетно Француска револуција (подразумева се она од 1789. г.).
** географска имена као метонимијски називи догађаја (битака) Термопиле, Бородино, Ватерло, Мохач, Сигет, Мишар, Кајмакчалан, Сутјеска, у одговарајућем контексту и Косово, Марица и др. Описни називи од опште именице (малим словом) и географског имена (великим словом): битка код села Бородина, битка на Ватерлоу, бој на Иванковцу, битка код Сигета, битка на Косову.
** Устаљени називи ратних и других догађаја: Косовски бој, Косовска битка, Маричка битка, Мохачка битка, Сигетска битка, Колубарска битка, Церска битка, Солунски фронт, Сремски фронт, Игмански марш, Пета офанзива (операција «Шварц»), Сарајевски атентат.
** устаљена симболична и фигуративна имена: Вартоломејска ноћ, Дуги марш, Сеоба народа, Битка народа, Ноћ дугих ножева.
** устаљена имена склопљеног мира, споразума: Пожаревачки мир, Кумановски споразум, Новосадски договор.
** малим словом се пишу називи културних, духовних и друштвено-политичких покрета, историјских периода, уметничких праваца и стилова: хуманизам, ренесанса или препород, реформација и противреформација (протуреформација), илиризам или илирски покрет, покрет отпора, стари век, средњи век, рационализам, романтизам, реализам, експресионизам, барок, модерна.
* називи врсте робе, артикала, производа обично се пишу малим словом и кад представљају смишљена, патентирана имена: стрептомицин, вегета, фрушкогорски ризлинг, жиловка, вранац (пића), форд, фолксваген, застава, москвич, мерцедес, џип, фијат, тојота, пежо, рено, боинг, даглас, тупољев, јункерс, спитфајер, летећа тврђава, шарац, бреда, збројовка, калашњиков. Назив производа се може писати великим словом ако се узима као наслов патента, дела или ако има облик формуле: ДЦ-9, Ту-110, Хе-178, хеликоптер Ми-10, минобацач Т-13, ловац Ме 109, боинг 707, рено 5, месершмит Ме 109.
Великим почетним словом се пише:
Линија 138 ⟶ 159:
** при растављању речи на слогове на крају ретка;
** у сложеним или изведеним речима у којима се први део пише бројем а други део словима:
::150-годишњица,
Не може 40-те већ 40. зато што се иза редних бројева када се записују арапским цифрама пише само тачка.
Облик 40-их није забележен у Правопису
** између скраћеница и наставка за облик, на пример:
::Према Танјуг-овој вести, до рата међу сукобљеним странама неће доћи. Културна сарадња са УНИЦЕФ-ом је добра.
Линија 200 ⟶ 223:
==Литература==
* Правопис српскога језика, Матица српска, 1993 (предат за штампу јуна 1993, изашао из штампе априла 1994, издање поновљено септембра 1994).
* Добрила Летић и Јован Вуксановић,Српски језик и књижевност - Репетиторијум градива са задацима за вежбу и проверу знања од 5. до 8. разреда основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1994.
| |||