Стари век — разлика између измена

Већ су владари 1. династије ослањали своју моћ и систем централног уређања управних уреда и култ властите религије или су се проглашавали за отелотворења [[Хорус]]а бога неба. Египатска религије се карактеризирала и поштовањем животиња (лавови, бикови и краве). Карактеристика је била и снажна вера у посмотнипосмртни живот. У [[Сакара |Сакари]] и [[Абидос |Абиду]] били су од опека саграђене валикевелике грађевине и гробови. Уједињени Египат је диспонирао са великом развијеном културом. [[Хијероглифи |Хијероглифско писмо]] нашло је своју примену у религиозним саопштењима, у управним стварима (порески регистри), код одређивања годишњих доби и у растућаој мери такође у уметничком стварању.

Насупање 3. династије који се датира од године 2.707. п. н. е. обележио је доба старог Египта. Империја се даље развијала после овладавање делте [[Нил]]а и експандирала на југ у Нубију. Владајућа и управљајућа структура једнако као и египатска култура је бобиладобила дефинитивну слику. Ова етапа се карактерише изградњом монуманталних надгробних споменика која је добила свој врхунац у градњи пирамида за време владавине у 3. и 4. династији. Најпознатију [[фараон]]и који су градили пирамиде у ово доба били су [[Џосер]], који је као први хтео да сагради степенасту пирамиду, [[Снефру]], [[Кеопс]] и Рахеф. О сваршености ових гигантских објеката сведочи и уметничко украшавање ентеријера пирамида. [[Сликар]]и и [[вајар]]и су досегли своја врхунска дела. У религији је велики значај добио бог [[Ра]] и фараон [[Раџедет]] био је први владар који се назвао по овом Богу и завео је култ бога [[Хорус]]а.