Једро — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
γ£δ®Θ |
м Враћене измене 109.93.20.66 (разговор) на последњу измену корисника Robbot |
||
Ред 13:
Најупадљивија, велика [[органела]] еукариотских ћелија је '''једро'''. Сам назив - {{јез-лат|nucleus}} значи језгро - говори о значају једра за ћелију. У њему се налази [[ДНК]], у којој су ускладиштене информације о грађи и функционисању ћелије. Једро регулише све процесе у ћелији, у њему се обавља и синтеза ДНК ([[репликација]]) и свих врста РНК ([[транскрипција]]), као и дела [[протеин]]а ([[Транслација (генетика)|транслација]]). Ћелија најчешће има једно једро, мада има и оних са више једара (полинуклеарне ћелије), а и веома ретко ћелија без једра (такви су нпр. [[еритроцит]]и скоро свих сисара).
== Грађа једра ==
Једро се састоји од једарног овоја ([[нуклеусни овој|нуклеусног овоја]]) и једровог сока ([[нуклеоплазма|нуклеоплазме]]).
'''Нуклеусни овој''' је изграђен од две мембране: спољашње и унутрашње између којих се налази [[перинуклеарни простор]]. Спољашња мембрана се наставља на мембране гранулисаног [[ендоплазматични ретикулум|ендоплазматичног ретикулума]] и за њу су још везани и [[рибозоми]]. Унутрашња мембрана обавија нуклеоплазму и за њу су везани [[протеин]]и који учествују у репликацији. Нуклеарни омотач садржи отворе ([[нуклеусне поре]]) преко којих се обавља размена материја између нуклеоплазме и [[цитоплазма|цитоплазме]] ћелије. Преко њих у једро улазе различити [[јони]] и [[протеин]]и који су неопходни за процесе репликације и транскрипције, а кроз поре излазе у цитоплазму [[тРНК]], [[иРНК]] као и субјединице рибозома. Број пора је променљив и зависи од активности ћелије – ћелије активне у процесима синтезе имају већи број пора. Сматра се да се њихов број по једном једру у ћелијама сисара креће између 3 000 и 5 000.
'''Нуклеоплазма''' је унутрашњост једра одвојена од цитоплазме унутрашњом једровом мембраном. У нуклеоплазми се налазе [[хромозом]]и – хроматин и [[једарце]] (''нуклеолус'').
== Хроматин ==
| |||