Генерал-прокурор — разлика између измена

У марту [[1730]], после укидања Врховног тајног савјета од стране императорке Ане Ивановне, Сенат је поново добио своја овлашћења, а у октобру је установљена поново дужност генерал-прокурора. После годину дана када је основан нови централни орган власти — Кабинет (у саставу од три кабинет-министра) — утицај [[Правитељствујушчи сенат|Сената]] је поново опао и дужност је остала упражњена. У вријеме царовања од смрти Ане Ивановне до зацарења Јелисавете Петровне улога Сената је порасла, и дужност генерал-прокурора је била установљена.

Дана [[12. децембар|12. децембра]] [[1741]], ускоро послије ступања на престо, императорка Јелисавета Петровна је издала указ о укидању Кабинета и поновном успостављању Правитељствујушчег сената. Генерал-прокурору је била потчињена силна [[Тајна канцеларија (Руска Империја)|Тајна канцеларија]].

Године [[1762]], када је [[Катарина Велика]] ступила на престо, реформисала је Сенат. Послије неког времена генерал-прокурор је добио нове обавезе: руковођење правосуђем, финансијама, државном благајном, државним надзором над органима власти. Као и његови претходници на том мјесту, он је руководио органом политичке истраге — [[Тајна канцеларија#Тајна експедиција|Тајном експедицијом]], »— насљедницом« Тајне канцеларије. Послије [[1792]]. круг обавеза генерал-прокурора је био раздијељен између неколико чиновника.