Трајанов мост — разлика између измена

{{Координате|44_36_52.362_N_22_37_33.6_O_type:landmark_dim:1000_region:RO|44° 36′ 52″ СГ Ш, 22° 37′ 34″ ЗГД}}

 

'''Трајанов мост''' је био монументална грађевина на реци [[Дунав]] у делу где протиче кроз [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]] и спајао је [[Горња Мезија|Горњу Мезију]] и [[Дакија|Дакију]] (данашњу [[Србија|Србију]] и [[Румунија|Румунију]]) за време [[Римско царство|Римског царства]]. Мост је изграђен по наредби римског цара [[Трајан|Марка Улпије Нерва Трајана]]. Мост је свечано отворен [[105]]. године на [[Река Дунав|Дунаву]], током Другог похода римског цара [[Трајан]]а на [[Дачани|Дачане]]. Дужина моста је била 1.097,5 метара и око 1.000 година је важио за најдужи мост икада саграђен у свету, налазио се у близини данашњег села [[Костол]] код [[Кладово|Кладова]] са српске стране и [[Турн Северин|Турн Северина]] са румунске стране. Мост је пројектовао највећи [[Архитекта|архитекта]] тога доба [[Аполодор из Дамаска]]. [[Археологија|Археолошки]] остаци Трајановог моста и римског насеља [[Понтес]] се налазе неких пет километара од Кладова, источно од села Костол. Мост спада у ред најзначајних дела римског грађевинарства.

Мост је порушен по наређењу цара [[Аурелијан]]а ([[270]]-[[275]]) кад су Римљани под навалом варварских племена морали да напусте тадашњу провинцију Дакију. Други извори говоре да је порушен 20 година након изгрдање по наређењу цара [[Хадријан]]а ([[117]]-[[138]]) што је мање вероватно јер су Римљани још владали Дакијом, а неки, опет, верују да се распао много касније, под утицајем воде.

==Археолошка истраживања==

Двадесет стубова се још могло видети [[1856.]] године, када је водостај Дунава био рекордно низак. Године [[1906.]] Међународна комисија за Дунав је одлучила да уништи два стуба који су ометали навигацију. Остаци 16 стубова Трајановог моста су лоцирани [[1932.]] године. Пола века касније археолози су успели да лоцирају њих 12, а четири је вероватно у међувремену однела вода. Остаци првих стубова на обе стране и данас се могу видети на обалама Дунава.

 

Током своје историје мост је неколико пута истраживан, али археолошки радови нису никада до краја спроведени. Последње истарживање, започела је археолог [[Гордана Каровић]], која је средствима Министарства културе Републике Србије и српских предузећа регистрованих за подводна истраживања, у септембру [[2003.]] године обавила припремна снимања корита Дунава у зони Трајановог моста. Та истраживања су донела велики број докумената добијених савременим методама и употребом сонара, електронским уређајима, као и роњењем и снимањем подводним камерама. Видео-снимања су дала одличне кадрове подводних остатака Трајановог моста на којима се, поред клесаних камених блокова, уочавају добро очуване дрвене талпе и шипови. На овим дрвеним остацима и након 1900 година проведених под водом, јасно уочавају годови. Мерењима је утврђено да је укупна дужина моста 1.097,5 метара, међуосовински размак 18 речних стубова приближно 55 метара, а ширина моста 14,5 метара.

==Холограм Трајановог моста==

Пројектом министарства културе Србије, предвиђено је да се на месту некадашњег монументалног здања направе [[ласер]]и који ће својим сноповима исцртавати некадашњи изглед моста. Ласер би светлео ноћу, а када би га дотакао неки брод, илузија би нестала.<ref>[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=114702&search=trajanov%20most&datum=2008-02-03 Most svetlosti], Вечерње новости</ref>