'''Џон Китс''' ({{јез-енг|John Keats}}; [[31. октобар]] [[1795]] –— [[23. фебруар]] [[1821]]) је био [[Енглеска|енглески]] [[поезија|песник]], који је постао једна од кључних фигура [[романтицизам|романтичарског]] покрета. Заједно са [[Лорд Бајрон|Лордом Бајроном]] и [[Перси Биш Шели|Персијем Биш Шелијем]], Китс је припадао другој генерацији романтичарских песника. За време свог кратког живота није био добро прихваћен од стране критике, али је његов постхумни утицај на песнике попут [[Алфред Тенисон|Алфреда Тенисона]] и [[Вилфред Овен|Вилфреда Овена]] био значајан. Китсову поезију карактерише богат избор речи и сензуална сликовитост, највише у његовој серији [[ода]] које су остале међу најпопуларнијим песмама у [[енглеска литература|енглеској литератури]]. Китсова писма, која укључују развој његове естетске теорије [[негативна способност|негативне способности]],<ref>[http://books.google.com/books?id=wIs6AAAAMAAJ&printsec=frontcover&dq=Negative+Capability#PPA277,M1 Целокупна поетска дела Џона Китса, уређена од стране Хораса Елише Скадера, Бостон, Риверсајд прес, 1899. стр. 277]</ref> су међу најслављенијим од свих енглеских песника.
