Петар I Павловић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м додавање шаблона биографија или стандардизација |
||
Ред 21:
| деца =
}}
'''Петар I Павловић''' (?-[[1420]]) је био [[Срби|српски]] [[кнез]], а потом и [[војвода]] из [[властелин]]ске породице [[Павловићи|Павловића]] која је имала своје поседе у [[Исток|источним]] деловима [[Краљевина Босна|краљевине Босне]]. После [[Убиство|убиства]] његовог [[Отац|оца]] [[Павле Раденовић|Павла Раденовића]] (?-[[1415]].) на Пареној пољани код [[Бобовац|Бобовца]] [[1415.]] године коме је присуствовао, Петар преузима вођство над Павловићима и са млађим братом кнезом [[Радослав Павловић|Радославом]] ([[1420]]
== Порекло и породица ==
Петар I Павловић је био најстарији син кнеза Павла Раденовића који је поред њега имао још једног сина:
*Радослава ([[1420]]
Није познато да ли је Петар био [[Брак|ожењен]], али је извесно да није имао деце, пошто га је наследио [[брат]] и братанци.
== Владавина и сукоб са Сандаљем ==
Током [[август]]а [[1415.]] године се [[Краљева Сутјеска|Краљевој Сутјесци]] код [[Бобовац|Бобовца]] одржавао [[сабор]] краља и властеле краљевине Босне. Приликом посебно организованог [[23. август]]а [[лов]]а на Пареној пољани, [[Златоносовићи]] су на знак који је [[мач]]ем дао сам [[Сандаљ Хранић]] напали [[кнез]]а [[Павле Раденовић|Павла Раденовића]] и тешко га ранили, а његовог сина Петра и посланика [[Браило Тежаловић|Браила Тежаловића]] су заробили и спровели у [[Утврда|утврђени]] Бобовац. Заверу су организовали сам краљ [[Стефан Остоја|Остоја]] (прва влада [[1398]]
Петар помоћ у овом сукобу тражи од [[Османлије|Османлија]], обећавши им [[вазалство]] за узврат, што су они прихватили и већ на [[јесен]] [[1415.]] године њихови одреди упадају у [[Захумље]] предвођени браћом [[Ђурађ Милорадовић|Ђурђем]] и [[Стефан Милорадовић|Стефаном]] [[Милорадовићи|Милорадовићем]]. Уз помоћ Османлија Петар је до [[1417.]] године овладао целокупним [[Конавље]]м које је до тада било подељено између Павловића и Косача. Да би утврдио свој посед у приморју он је са Дубровчанима уговорио подизање [[Цистерна|цистерне]] за [[Вода|воду]] у [[Тврђава|тврђави]] [[Соко Град (конављански)|Сокол]] која је била најзначајнија утврда у Конављу.
Притисак Павловића на Сандаља и оне који су га подржавали био је толики да је сам краљ Остоја морао да тајно [[ноћ]]у побегне са сабора властеле Краљевине Босне да га не би снашло исто оно што је он организовао Павлу Раденовићу пар година раније. Последица овога и Сандаљеве наизглед безизлазне ситуације, била је и Остојина одлука да приђе Павловићима и да буде један од оних који ће се окористити пропашћу Косача, али без претераног успеха јер он већ [[1418.]] године умро. Његов син и наследник [[Стефан Остојић]] ([[1418]] — [[1421]]) је наставио непријатељску политику према Сандаљу, али без видљивог успеха. Међутим и сам сукоб се делимично смирио јер је Сандаљу у помоћ притекао [[син]] његове друге [[Супруга|жене]] [[Јелена Балшић|Јелене]] из првог брака [[Балша III Балшић]] ([[1403]]
Пресудни догађај у овој фази сукоба Сандаља и Петра, највероватније је била Хранићева одлука да прода [[Дубровачка република|Дубровачкој републици]] његов део Конавља. Он је [[27. јун]]а [[1419.]] године продао свој део за 30.000 [[перпер]]а, док је Петар одбио да републици [[Свети Влах|светог Влаха]] прода свој део. Највероватније уз помоћ тих средстава Сандаљ успева да покрене Османлије и они почетком [[1420.]] године поново упадају у краљевину Босну, али овога пута су њихови напади усмерени протв Павловића. Током тих борби крајем [[март]]а исте године, у једном сукобу са њима гине сам Петар, а вођство над Павловићима и војводску титулу преузима његов млађи брат кнез Радослав.
Ред 48:
{{низ|
пре=[[Павле Раденовић]]|
списак=[[Павловићи]]<br> [[1415]]
после=[[Радослав Павловић]]
}}
|