Алфред фон Тирпиц — разлика између измена

Капетан Тирпиц је постао Шеф морнаричког штаба [[1892]]. године, и произведен је у контраадмирала [[1895]]. године. Током [[1896]] — [[1897]]. године командовао је Азијском ескадром крстарица и надгледао освајање [[Киаочоу|Киаочоуа]], који је постао немачка поморска база. [[1897]]. године је постао државни секретар у Царском поморском министарству - Reichsmarineamt. Због енергичног залагања за значајно увећање флоте задобио је пажњу и подршку [[Кајзер|Кајзера]] [[Вилхем Други|Вилхема Другог]]. [[1900]]. године године Тирпицу је указана почаст када постаје „''фон Тирпиц''“. Његова идеја о постизању статуса водеће светске силе путем стицања поморске надмоћи, често се назива „''Тирпиц-план''“. Политички, „Тирпиц-план“ су чинили Акти о Флоти из [[1898]]., [[1900]]., [[1908]]. и [[1912]]. године. Захваљујући њима до [[1914]]. г. [[Немачка]] је створила другу по величини поморску силу у свету - по грубој процени око 40% мању од Британске Краљевске морнарице. Била је састављена од 7 модерних [[дреднот|дреднота]], 5 [[бојни крсташ|бојних крсташа]], 25 [[крстарица]] и 20 „преддреднот“ [[бојни брод|бојних бродова]], као и преко 40 [[подморница]]. Иако је план подразумевао и неке прилично нереалне циљеве, експанзионистички програм је био довољан да алармира Британце, и тако започне скупу поморску трку у наоружању, што је довело и до стварања јачих веза између [[Велика Британија|Велике Британије]] и [[Француска|Француске]].