Никола Удино — разлика између измена

Његова каријера се битно променила када је дошло до француских револуционарних ратова. Када је избио рат [[1792]]. изабран је за потпуковника 3. батаљона добровољаца у Мезу. Због добре обране једне мале тврђаве на [[Вогези]]ма [[1792]]. привукао је пажњу на себе, па је прикључен регуларној војсци у новембру [[1793]]. Након бројних акција на белгијској граници унапређен је у бригаднога генерала у јуну [[1794]]. због тога што се исказао у бици код Кајзерлаутерна. Наставио је да ратује на немачкој граници под командом Хоша, Пишегруа и Жана Мороа. Био је неколико пута рањен, а [[1795]]. је био и заробљен. Био је десна рука [[Андре Масена|Андреа Масене]] за цело време швајцарске кампање [[1799]]., најпре као генерал дивизије, затим као начелник штаба. Одликован је због заслуга у бици код Цириха. Учествовао је у опсади [[Ђенова|Ђенове]] под Масеном, а толико се истакао у бици код Монцамбана, да му је [[Наполеон]] дао почасну сабљу. Поставили су га за генерал инспектора пешадије, а кад је успостављено царство добио је Велики крст и легију части. Ипак при првој деоби маршалских палица [[1804]]. није постао маршал.