Милан Петровић (лекар) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м додавање шаблона биографија или стандардизација |
||
Ред 27:
У то време известан број студената из [[Србије]] студирао је медицину у [[Француска|Француској]], па је и Милан одлучио да настави студију у на [[универзитет]]у у [[Париз]], ''„да у новој културној средини продуби своје образовање и научи [[француски]] језик“''. Након шеснаест месеци проведених на студијама у Паризу Милан се враћа у Беч, и [[1909.]] завршава студије медицине на Бечком универзитету.
По завршеном [[факултет]]у у [[Беч]]у др Милан Петровић се почетком [[1910]]. враћа у [[Ниш]] и исте године одлази на одслужење војног рока. У [[Војска|војсци]] је др Петровић прво положио испит за резервног санитетског [[поручник]]а, а затим као хонорарни лекар у [[Војна болница Ниш|Моравској сталној војној болници у Нишу]] похађа и завршава обавезан лекарски стаж. Као лекар стажиста у војси др Милан Петровић је имао среће да асистира великану српске ратне хирургије [[Михаило Петровић (хирург)|др Михаилу Петровићу]] ([[1863]]
У првим данима рада са пацијентима др Милан Петровић је схватио да српском здравству недостају лекари, који ће се бринути за оболелу децу, што га мотивише да [[1910]]. настави студије у Бечу, овога пута као специјализант педијатрије код професора др Ешериха, (код кога је као студент медицине био хоспитант више од годину дана).
Ред 38:
Након завршетка Првог светског рата др Петровић се крајем [[1918]]. враћа У [[Ниш]], где се поново укључује у рад [[Војна болница Ниш|Моравске сталне војне болнице]]. Након годину дана проведених у Нишу породица Петровић се сели у Београд децембра [[1919]], у коме његова супруга Мара рађа двоје деце, сина Димитрија и ћерку Миру.{{напомена|Син Димитрије Петровић је продужио очевим стопама, завршио медицину, постао отац двоје деце. Предавао је патофизиологију на Медицинском факултету у Приштини, потом на Стоматолошком факултету у Београду.}}
Прво радно месту у [[Београд|Београду]] у својству педијатра др Петровић је добио маја [[1920]]. када је постављен на дужност секундарног лекара Дечијег одељења Опште државне болнице, којим је руководио др [[Миленко Матерни]] ([[1875]]
Своја медицинска усавршавања Др Петровић наставља у области педијатрије прво код професора Ешериха у [[Беч]]у а затим и код професора Нобекура у [[Париз]]у. Решењем Министарства здравља од [[8. јул]]а [[1924.]] др Петровић је добијо звање специјалисте за дечије болести и именовање за секундарног лекара Дечијег одељења Опште државне болнице, а [[20. јун]]а [[1929]]. и дужност шефа тог истог Одељења, где га затиче почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]]. У овом рату у југословенској војсци је био мобилисан као резервни санитетски пуковник. Након заробљавања на почетку рата и заробљеништва у Немачкој, од априла до септембра [[1941]], др Петровић је отпуштен кући. И ако болестан, он наставља да обавља дужности шефа Дечијег одељења Опште државне болнице у [[Београд]]у.
Ред 48:
*Током [[1947.]] др Петровић је оснивао Дечје одељење Градске болнице у Земуну
*Др Милан Петровић је један од кључних иницијатора и оснивача Југословенског друштва за заштиту деце, Југословенске лиге противу туберкулозе, Удружења педијатара Југославије.
*Обављао је и дужност главног уредника часописа [[Српски архив]], (после дугогодишњег руковођења др [[Јован Данић|Јована Данића]]). Током осмогодишњег уређивања Српског архива ([[1925]]
*Др Петровић је написао и објавио преко четрдесет научних радова, који су објављени у домаћим и иностраним медицинским часописима, у САД, Француској, Грчкој, као и неколико књига од којих су најзначајније;
:''Санитетски возови у ратовима 1912–1918''
| |||