Александар М. Леко — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м допуњено
Ред 1:
{{Биографија
'''Александар М. Леко''' ([[Београд]], [[6. децембар]] [[1890]]. — [[Београд]], [[11. април]] [[1982]].) је био српски [[хемија|хемичар]], почасни доктор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]
| име = Александар
| презиме = Леко
| слика = Aleksandar_m_leko.jpg
| опис_слике =
| дан_рођења = 6.
| месец_рођења = децембар
| година_рођења = 1890.
| место_рођења = [[Београд]]
| држава_рођења = [[Краљевина Србија]]
| дан_смрти = 11.
| месец_смрти = април
| година_смрти = 1982.
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[СФР Југославија]]
| женски_пол =
}}
'''Александар М. Леко''' ([[Београд]], [[6. децембар]] [[1890]]. — [[Београд]], [[11. април]] [[1982]].) је био српски [[хемија|хемичар]], почасни доктор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]
 
== Биографија ==
[[Слика:Aleksandar_m_leko.jpg|десно|мини|Александар Леко]]
Рођен је у Београду од оца [[Марко Т. Леко|Марка Т. Лека]], познатог хемичара, и мајке Данице рођене [[Антуле|Антула]].
 
Основну и средњу школу је завршио у Београду. Студирао је хемију у [[Београд|Београду]] и [[Фрибур|Фрибуру]] ([[Швајцарска]]). Студије је прекинуо [[Први светски рат]] где је учествовао као један од [[1300]] каплара, заробљен је и интерниран у Нађмеђер.<ref name="kol">[http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0350-66730304275P Богдан Љ. Поповић: Настанак професорске колоније у Београду и њени становници], стране 281-282.</ref> По завршетку рата вратаио се на студије и 1920. одбранио докторску дисертацију код професора Бистрицког. После тога је отишао у [[Канада|Канаду]] где је радио у хемијској индустрији.
Рођен је у Београду од оца [[Марко Т. Леко|Марка Т. Лека]], познатог хемичара, и мајке Данице рођене Антула.
 
У Београд се вратио 1923. године и изабран за доцента [[неорганска хемија|неорганске хемије]] на тадашњем [[Технички факултет Универзитета у Београду|Техничком факултету]]. У звање ванредног професора изабран је 1928, а редовног 1938. године. Живео је у [[професорска колонија|Професорској колонији]] у Београду, његова кућа је срушена у [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовању Београда]] 6. априла 1941. Ухапшен је 1942. и био као талац два месеца заточен у [[Логор Бањица|логору Бањица]].<ref name="kol"/>
Студирао је у [[Београд|Београду]] и [[Фрибур|Фрибуру]] ([[Швајцарска]]), где је 1921. одбранио докторску дисертацију. Био је професор Технолошко-металрушког факултета у Београду. Проучавао бензимидазоле и процес растварања [[метали|метала]] у [[киселине|киселинама]]. Са сарадницима радио на пероксидима, [[сумпор|сумпорним]] и [[силицијум|силицијумовим]] једињењима.
 
У децембру 1944. именован је за члана комисије за обнову [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]. Исте године постављен је за декана Техничког факултета, који је био тада један од седам факултета на Универзитету. Учествовао је у оснивању [[Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду|Технолошко-металрушког факултета]] издвајањем из Техничког факултета 1948. године и ту је наставио професорску каријеру. Пензионисан је 1960. године.<ref name="kol"/>
 
СтудираоУ јенаучном упогледу [[Београд|Београду]] и [[Фрибур|Фрибуру]] ([[Швајцарска]]), гдепроучавао је 1921. одбранио докторску дисертацију. Био је професор Технолошко-металрушког факултета у Београду. Проучавао бензимидазоле и процес растварања [[метали|метала]] у [[киселине|киселинама]]. Са сарадницима радио на пероксидима, [[сумпор|сумпорним]] и [[силицијум|силицијумовим]] једињењима.
Био је председник [[Српско хемијско друштво|Српског хемијског друштва]] од 1946. до 1955, његов почасни председник од 1956, уредник „Гласника хемијског друштва“ и оснивач и дугогодишњи уредник часописа „Хемијски преглед“ (основан 1950.). Добио је [[Седмојулска награда|Седмојулску награду]] 1948, [[Вукова награда|Вукову награду]] 1965, и титулу почасног доктора [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]] 1975.
 
Био је председник [[Српско хемијско друштво|Српског хемијског друштва]] од 1946. до 1955, његов почасни председник од 1956, уредник „Гласника хемијскогХемијског друштва“ и оснивач и дугогодишњи уредник часописа „Хемијски преглед“ (основан 1950.). Добио је [[Седмојулска награда|Седмојулску награду]] 1948, [[Вукова награда|Вукову награду]] 1965, и титулу почасног доктора [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]] 1975. Добио је златну медаљу Француског друштва за индустријску хемију.<ref name="kol"/>
 
Свирао је [[клавир]] и био члан универзитетског камерног ансамбла -{Collegium Muzicum}-. Био је председник [[Академско певачко друштво Обилић|Академско певачко друштво Обилић]], а после Другог светског рата председник [[Прво београдско певачко друштво|Првог београдског певачког друштва]].<ref name="kol"/> Био је ожењен Софијом са којом је имао сина Марка [[Леко]] и ћерку Даницу.
 
== Референце ==
{{извори}}
 
==Спољашње везе==
*[http://www.shd.org.rs Српско хемијско друштво]
*[http://www.beogradskagroblja.rs/licnostipage/%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/100160/cnt/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE.php?id=34sr-Cyrl-CS.htm Информација о његовом гробу]
 
{{DEFAULTSORT:Леко, Александар М.}}
 
[[Категорија:Српски хемичари]]
[[Категорија:Рођени 1890.]]
[[Категорија:Умрли 18921982.]]
[[Категорија:Српски хемичари]]
[[Категорија:Београђани]]
[[Категорија:1300 каплара]]
[[Категорија:Редовни професори Универзитета у Београду]]