Круница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: nds:Kroonblatt
Autobot (разговор | доприноси)
м evolucija disambiguation
Ред 2:
'''Круница''' (''-{corolla}-'') је унутрашњи део [[перијант]]а ([[цвет]]ног омотача). Чини је скуп круничних листића. Крунични листићи су углавном доста крупнији од [[чашични листићи|чашичних листића]] и јарко су обојени. Улога крунице је да привуче пажњу [[животињ]]ама (најчешће [[птица]]ма и [[инсекти|инсектима]]) које имају улогу у [[размножавање|размножавању]]. Постоје [[биљка|биљке]] код којих су листићи крунице срасли и оне код којих су листићи раздвојени. Круница са сраслим круничним листићима се назива симпетална круница (''-{Sympetalae}-''), док се круница са раздвојеним круничним листићима назива хорипетална круница (''-{Choripetalae}-''). Код симпеталних круница се разликују три дела. То су: доњи део или „цев“ (''-{tubus corollae}-''), горњи део или „левак“, „обод“ (''-{limbus corollae}-'') и „ждрело“ (''-{phaux corollae}-''). Код хорипеталних круница, на слодном круничном листићу се разликују доњи део или „нокатац“ (''-{unguis}-'') и горњи део или „лиска“ (''-{lamina}-''). Ако су крунични листићи срасли, на њеном врху остаје онај број зубаца колико је сраслих круничних листића. Код круница са сраслим листићима облик може бити веома разноврстан, али је круница најчешће цевастог, клинастог, звонастог, лептирастог, левкастог или точкастог облика. Постоје крунице које на круничним листићима образују израштаје у виду репа, који дају веома леп изглед цвету.
 
Према теорији [[еволуцијаЕволуција (биологија)|еволуције]], еволутивно су прво настале биљке са раздвојеним круничним листићима, а потом су од њих настале и биљке са спојеним круничним листићима. Заступници ове теорије наводе бројне [[палеонтологија|палеонтолошке]] доказе који потврђују ову тезу. Многи [[ботаника|ботаничари]] верују да је до појава цветова са сраслим круничним листићима настала са појавом грађе инсеката која омогућава [[опрашивање]] цветова.
 
Улога крунице је да привуче пажњу животињама које имају улогу у [[размножавање|размножавању]] биљке тако што опршују цвет. Крунични листићи својим обликом, обојеношћу и етарским уљима која испуштају примамљују животиње које опрашују цвет. Многи цветови из круничних листића луче [[нектар]] којим примамљују инсекте и друге животиње. Код неких цветова се нектар лучи на слободној, горњој површини, док се код других стварају џепаста удубљења заштићена љуспама и длакама. Код неких круница се, у спецјалним израштајима - остругама (calcar) лучи [[мед]]. Ова појава се најчешће јавља код [[породица (биологија)|породице]] [[Љутићи]] (''-{Ranunculaceae}-'').
Ред 13:
 
== Симетричност ==
Круница је код многих [[цвет]]ова актиноморфне грађе (кроз њу се може провући већи број равни [[симетрија|симетрије]]). Велики број цветова има круницу зигоморфне грађе (могу се провући две равни симетрије), док су цветови са асиметричном круницом доста ретки. Цветови који имају круницу зигоморфне грађе су углавном прилагођени опрашивању помоћу [[инсекти|инсеката]]. Многи ботаничари сматрају да су зигоморфни цветови [[еволуцијаЕволуција (биологија)|еволутивно]] настали из актиноморфних и то тако што су се прилагођавали деловању инсеката.
 
Цвет је актиноморфан ако му је круница актиноморфно грађена, без обзира на распоред осталих делова цвета. Међутим постоје и изузеци као што је нпр. породица -{[[Solanacea]]}- која има круницу актиноморфне грађе, али је цвет моносиметричан због грађе [[плодник]]а. Такође је честа појава да се на врху осовине [[цваст]]и развија цвет актиноморфне грађе, иако је цела цваст изграђена од зигоморфних цветова. Ова појава се назива пелорија.