Главњача — разлика између измена

1.912 бајтова додато ,  пре 9 година
нема резимеа измене
{{рут}}
'''Главњача''' је популарни назив за стару зграду [[Управа града Београда|Управе града Београда]], која се до [[1955]]. године налазила на месту данашњег [[Хемијски факултет Универзитета у Београду|Хемијског факултета]], у блоку између улица браће Југовића, Студентског трга, Симине и Вишњићеве. У овој згради се налазио средиште градске полиције и затвор, чије су две ћелије, биле посебно „популарне“ - мала тзв „Ћорка“ и велика тзв „Главњача“, по којој је касније читава зграда добила назив. Такође „Главњача“ је остала позната и као „политички затвор“ у који су затврани политички противници свих режима, који су постојали током постојања ове зграде од [[1864]]. до [[1955]]. године.
 
[[Слика:Glavnjača2.jpg|десно|мини|Споменик на месту Главњаче, Београд]]
[[Слика:Glavnjača1.jpg|десно|мини|Запис у мозаику на месту бивше Главњаче, Београд]]
'''Главњача''' је популарни назив за стару зграду Управе града Београда, која се до [[1955]]. године налазила на месту данашњег [[Хемијски факултет Универзитета у Београду|Хемијског факултета]], у блоку између улица браће Југовића, Студентског трга, Симине и Вишњићеве. У овој згради се налазио средиште градске полиције и затвор, чије су две ћелије, биле посебно „популарне“ - мала тзв „Ћорка“ и велика тзв „Главњача“, по којој је касније читава зграда добила назив. Такође „Главњача“ је остала позната и као „политички затвор“ у који су затврани политички противници свих режима, који су постојали током постојања ове зграде од [[1864]]. до [[1955]]. године.
 
== Историјат ==
[[Слика:Glavnjača2.jpg|десно|мини|Споменик на месту Главњаче, Београд„Главњаче“]]
Зграда Управе града Београда изграђена је средином шеседесетих година [[19. век]]а (''највероватније око [[1864]]. године'') и у њој су се налазила два одељења полиције - административно и кривично, као у затвор, који се налазио у подруму. Затворске ћелије су имале популарне називе којима су их „крстили“ затвореници, а „најпопуларније“ су биле - највећа односно главна ћелија која је названа „Главњача“, најмања ћелија која је названа „Ћорка“ јер није имала прозора, женска ћелија која је названа „Женски салон“ и ћелија у коју су смештани „отменији“ ухапшеници названа је „Господска соба“. До [[1911]]. године, међу Београђанима је заживео популарни назив „Главњача“ и њиме је називана читава зграда Управе града Београда, док је назив „Ћорка“ постао синоним за [[затвор]].
[[Слика:Glavnjača1.jpg|десно|мини|Запис у мозаику са текстом: „''На овом месту налазио се затвор Управе града Београда „Главњача“. Хиљаде комуниста и бораца за слободу страдало је у њеним ћелијама''“.]]
Зграда Управе града Београда изграђена је средином шеседесетих година [[19. век]]а (''највероватније око [[1864]]. године'') и у њој су се налазила два одељења полиције - административно и кривично, као у затвор, који се налазио у подруму. Затворске ћелије су имале популарне називе којима су их „крстили“ затвореници, а „најпопуларније“ су биле - највећа односно главна ћелија која је названа „Главњача“, најмања ћелија која је названа „Ћорка“ јер није имала прозора, женска ћелија која је названа „Женски салон“ и ћелија у коју су смештани „отменији“ ухапшеници названа је „Господска соба“. До [[1911]]. године, међу Београђанима је заживео популарни назив „Главњача“ и њиме је називана читава зграда Управе града Београда, док је назив „Ћорка“ постао општи синоним за [[затвор]].
 
„Главњача“ је била позната и као један од први политичких затвора у [[Србија|Србији]], а поред ње политички затвореници су били зтварани и у [[Београдска тврђава|Београдској тврђави]]. Једно од првих политичких убистава у „Главњачи“ догодило се [[16. септембар|16. септембра]] [[1907]]. године, када су двојица затвореника - Милан Новаковић, ражаловани генералштабни капетан и власник опозиционих новина (''жесток противник официра чланова [[Црна рука|завереничке групе]] која је извршила [[Мајски преврат]]'') и Максим Новаковић, ражаловани жандармеријски поручник (''њих двојица иако истог презимена, нису били у сродству''), искористила непажњу чувара и упала у собу с муницијом и забракадирана тражила да преговарају са управником града Церовићем. Док је Церовић долазио ка згради „Главњаче“, жандарми су отпочели напад на њих и убили их. Ово убиство је изазвало револт јавности и тада су избиле велике демонстрације.
 
 
 
 
 
(Природно математички факултет), . Био је активан између два светска рата, за време Другог светског рата и пар година после рата. У овом затвору се није робијало већ је више служио за привођење ухапшених, саслушања и све друге методе за добијање признања у истражном поступку.
 
 
(Природно математички факултет), . Био је активан између два светска рата, за време Другог светског рата и пар година после рата. У овом затвору се није робијало већ је више служио за привођење ухапшених, саслушања и све друге методе за добијање признања у истражном поступку.
 
У његовој непосредној близини, извршен је [[6. март]]а [[1942]]. године успешан атентат, на агенте специјалне полиције [[Ђорђе Космајац|Ђорђа Космајца]] и [[Обрад Залад|Обрада Залада]].
 
== Спољашње везе ==
*[http://www.republika.co.rs/500-503/20.html Утамничења кроз историју Србије: Главњача, Тамњача и Ћорка]
 
{{Commonscat|Glavnjača}}
*[http://www.republika.co.rs/500-503/20.html Утамничења кроз историју Србије: Главњача, Тамњача и Ћорка]
 
[[Категорија:Затвори]]