Главњача — разлика између измена

2.426 бајтова додато ,  пре 9 година
„Главњача“ је била позната и као један од први политичких затвора у [[Србија|Србији]], а поред ње политички затвореници су били зтварани и у [[Београдска тврђава|Београдској тврђави]]. Једно од првих политичких убистава у „Главњачи“ догодило се [[16. септембар|16. септембра]] [[1907]]. године, када су двојица затвореника - Милан Новаковић, ражаловани генералштабни капетан и власник опозиционих новина (''жесток противник официра чланова [[Црна рука|завереничке групе]] која је извршила [[Мајски преврат]]'') и Максим Новаковић, ражаловани жандармеријски поручник (''њих двојица иако истог презимена, нису били у сродству''), искористила непажњу чувара и упала у собу с муницијом и забракадирана тражила да преговарају са управником града Церовићем. Док је Церовић долазио ка згради „Главњаче“, жандарми су отпочели напад на њих и убили их. Ово убиство је изазвало револт јавности и тада су избиле велике демонстрације.
 
После стврања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], [[1918]]. године, наступио је нови период у раду „Главњаче“, која је све више постајала политички затвор. На то су посебно утицали доношење „[[Обзнана|Обзнане]]“, децембра [[1920]], доношење „Закона о заштити државе“, јуна [[1921]]. и увођење „[[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]]“, јануара [[1929]]. године. Тадашњи главни противници режима били су припадници Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а поред њих хапшени су и прогањани и сви национални и сепаратистички покрети - хрватски, македонски, црногорски, албански и др. О тортури у „Главњачи“ током [[1920е|двадесетих година]] [[20. век]]а писао је београдски адвокат Рајко Јовановић у брошури „Главњача као систем“, 1928. године, у којој је изнео податак да је кроз Главњачу током 1921. прошло око 15.000 затвореника. Такође он је и наводио примере најбруталнијих мучења којима су подвргавани затвореници.
 
Услед све већег броја затвореника у „Главњачи“ су завладали „немогући услови“ - у ћелији која је имала места за 60-70 притовреника, држано је њих око 350. Због тога је 1927. године поред „Главњаче“ изграђена нова зграда за Одељење техничке полиције. Тим је затвор добио два дворишта - једно са затворенике-криминалце, а друго за политичке затворенике. Отприлике у исто време била је изграђна и зграда на