Главњача — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
'''Главњача''' је популарни назив за стару зграду [[Управа града Београда|Управе града Београда]] (''нова је изграђена двадесетих година на Обилићевом венцу''), која се до [[
▲'''Главњача''' је популарни назив за зграду [[Управа града Београда|Управе града Београда]], која се до [[1955]]. године налазила на месту данашњег [[Хемијски факултет Универзитета у Београду|Хемијског факултета]], у блоку између улица браће Југовића, Студентског трга, Симине и Вишњићеве. У овој згради се налазио средиште градске полиције и затвор, чије су две ћелије, биле посебно „популарне“ - мала тзв „Ћорка“ и велика тзв „Главњача“, по којој је касније читава зграда добила назив. Такође „Главњача“ је остала позната и као „политички затвор“ у који су затврани политички противници свих режима, који су постојали током постојања ове зграде од [[1864]]. до [[1955]]. године.
== Историјат ==
[[Слика:Glavnjača2.jpg|десно|мини|250п|Споменик на месту „Главњаче“]]
[[Слика:Glavnjača1.jpg|десно|мини|250п|Запис у мозаику са текстом: „''На овом месту налазио се затвор Управе града Београда „Главњача“. Хиљаде комуниста и бораца за слободу страдало је у њеним ћелијама. Запаљена је и до темеља изгорела у борбама за ослобођење Београда''“.]]
Зграда Управе града Београда изграђена је средином шеседесетих година [[19. век]]а (''највероватније око [[1864]]. године'') и у њој су се налазила два одељења полиције - административно и кривично, као у затвор, који се налазио у подруму. Затворске ћелије су имале популарне називе којима су их „крстили“ затвореници, а „најпопуларније“ су биле - највећа односно главна ћелија која је названа „Главњача“, најмања ћелија која је названа „Ћорка“ јер није имала прозора, женска ћелија која је названа „Женски салон“ и ћелија у коју су смештани „отменији“ ухапшеници названа је „Господска соба“. До [[1911]]. године, међу Београђанима је заживео популарни назив „Главњача“ и њиме је називана читава зграда Управе града Београда, док је назив „Ћорка“ постао општи синоним за [[затвор]].
Линија 15 ⟶ 14:
За „популарност“ „Главњаче“ као једног од најгорих мучилишта најзаслужнији су били управо њени службеници - полицијски агенти који су се истицали својом суровошћу. Неки од најсуровијих су били: [[Драгомир-Драги Јовановић|Драги Јовановић]], [[Милан Аћимовић]], [[Светозар Вујковић]], [[Бошко Бећаревић]], [[Ђорђе Космајац]] и др.
У [[Бомбардовање Београда (1941)|шестоаприлском бомбардовању Београда]], [[1941]]. године, зграда „Главњаче“ је била срушена. [[Немци]] су је обновили и користили за своје потребе, док се средиште тек основане [[Специјална полиција Управе града Београда|Специјалне полиције]] налазило у згради на Обилићевом венцу, где се налазио и мањи затвор. Специјална полиција је тада користила и затвор у Ђушиној улици, док је [[Гестапо]] користио бивши Окружни затвор (''налазио се месту данашње зграде [[Дом синдиката (Београд)|Дома синдиката]] '' ) у улици Александровој улици (''данас [[Булевар краља Александра]]'') и зграду Ратничког дома (''данас Дом војске''), где се налзило и његово средиште. Капацитете [[Бањички логор|Бањичког логора]] користили су заједно и Специјална полиција и Гестапо.
Иако се права зграда „Главњаче“ током [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупације Београда]] није користила као затвор, њеним именом - који је постао синоним за најстрашније мучилиште, називана је нова зграда Специјалне полиције на Обилићевом венцу. У току борби за [[Београдска операција|ослобођење Београда]], октобра [[1944]]. године, зграда „Главњаче“ је била запаљена и оштећена, али је после обновљена и у њој се налазило средиште
Године 1974, поводом тридесето годишњице ослобођења Београда, испред зграде Природноматематичког факултета постављен је споменик са мозаиком на ком је исписан текст: „''На овом месту налазио се затвор Управе града Београда „Главњача“. Хиљаде комуниста и бораца за слободу страдало је у њеним ћелијама. Запаљена је и до темеља изгорела у борбама за ослобођење Београда''“. Аутор споменика и мозаика је био Милорад Тепавац, а аутор текста Светозар Требјешанин.
У
▲У његовој непосредној близини, извршен је [[6. март]]а [[1942]]. године успешан атентат, на агенте специјалне полиције [[Ђорђе Космајац|Ђорђа Космајца]] и [[Обрад Залад|Обрада Залада]].
== Спољашње везе ==
| |||