Supernova — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 9:
Postoji nekoliko različitih tipova supernova.
'''Supernova tipa II''' je ekspozija [[masivna zvezda|masivne zvezde]] (masa preko 10 masa Sunca) koja tako završava svoju [[evolucija zvezde|evoluciju]]. U poslednjim fazama proizvodnje energije [[nuklearna fuzija|nuklearnom fuzijom]] u svome jezgru zvezda postaje nestabilna, jer ne može da proizvede dovoljno energije da se suprotstavi svojoj sopstvenoj masi, i zbog toga doživi kolaps pod uticajem sile sopstvene [[gravitacija|gravitacije]]. Posle eksplozije ostaje zvezdani ostatak u vidu neutronske zvezde ([[pulsar]]) ili [[Crna rupa|crne rupe]]. Više od 90%
Drugačiji način nastanka supernove ima '''supernova tipa Ia'''. Mehanizam je da se [[beli patuljak]] nalazi u [[dvojna zvezda|dvojnom sistemu]] sa zvezdom koja je u završnom fazama svog puta na [[HR dijagram|HR dijagramu]], u fazi [[crveni džin|crvenog džina]]. Kako zvezda kad uđe u fazu [[crveni džin|crvenog džina]] naglo poveća svoju zapreminu, materijal sa nje polako prelazi na belog patuljka koji na taj način povećava svoju masu. U jednom trenutku njegova masa dolazi do [[Čandrasekarova granica|Čandrasekarove granice]], i na njemu odjednom počinje nekontrolisana nuklearna fuzija vodonika koja će ga potpuno uništiti u ogromnoj eksploziji. Ovaj tip supernove je različit od površinske termonuklearne eksplozije na [[beli patuljak|belim patuljcima]], koja izaziva jednu podvrstu [[novih|nova]].
Ред 17:
Drugi tipovi supernovih su '''supernove tipa Ib''' i '''supernove tipa Ic'''.
Eksplozija šalje [[udarni talas|udarne talase]] u okolni međuzvezdani prostor
== Poznate supernove ==
| |||