Историја Мркоњић Града — разлика између измена

нема резимеа измене
У то вријеме је настала и магистрала -{Salona – Servitium}-, која је повезивала [[Далмација|Далмацију]] са [[Панонија|Панонијом]]. Почињала је код [[Млиниште|Млиништа]] и ишла до [[Бочац (Бања Лука)|Бочца]], а затим ријеком [[Врбас (река)|Врбас]] према сјеверу. Постојало је још неколико важних путева - ка [[Котор (Мркоњић Град)|Котору]], [[Шипово|Шипову]], [[Језеро (Република Српска)|Језеру]] итд. С обзиром на саобраћајну и рударску важност краја још из предримских времена, овдје се у [[антика|антици]] створио динамичан сплет насеља и прикључних [[пут]]ева. Према резултатима [[археологија|археолошких истраживања]] стјециште и раскршће тих путева је било насеље Леусаба (средњовјековно Варцарево), смјештено испод Грабежа око извора Врћенац.<ref name="antika">{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/antika/ |title=Антика |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
Између извора Суљиновац и локалитета Чергалиште и данас је очувано око 300-400 метара римског пута и излизани натпис у стијени. Трагови и дијелови насеља су откривени у [[Копљевићи (Мркоњић Град)|Старом Селу]] (римски жртвеник), [[Бјелајце|Бјелајцу]] (надгробни споменик са текстом), [[Мајдан (Мркоњић Град)|Мајдану]] (античка [[базилика]]), [[Горња Пецка|Пецкој]] (римска тврђава), [[Тријебово|Тријебову]] (бронзана глава [[Медуза (митологија)|Медузе]]) и др.<ref name="antika">{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/antika/ |title=Антика |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref name="monografija"> Ловреновић И: „Мркоњић-Град – монографија“, Народни универзитет, Мркоњић-Град 1973.</ref>
 
== Средњи вијек ==