Дванаестопалачно црево — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 109.93.122.172 (разговор) на последњу измену корисника Micki |
||
Ред 8:
Први део, тзв. горњи део ({{јез-лат|pars superior}}) се наставља на пилорични део [[Желудац|желуца]], релативно кратко се пружа латерално, супериорно и постериорно око 5 -{cm}- пре прављења оштре кривине инфериорно (горња флексура), где прелази у други, нисходни део дуоденума ({{јез-лат|pars descendens}}). Нисходни део дуоденума се надаље пружа инфериорно до нивоа трећег лумбарног [[Кичмено стабло|пршљена]], када прави оштар заокрет медијално и прелази у доњи део дуоденума. У десцендентни део дуоденума се уливају егзокрини продукти [[Јетра|јетре]] и [[панкреас]]а (у виду [[жуч]]и и дигестивних [[ензим]]а панкреса). Главни панкреасни канал ({{јез-лат|ductus pancreaticus}}) се спаја са [[Жучни канали|жучовододом]] ({{јез-лат|ductus choledochus}}) градећи ампуларно проширење ({{јез-лат|ampula hepatopancreatica}}) које се у дуоденум отвара преко папиле ({{јез-лат|papilla duodeni major}}) која је снабдевена сопственим [[сфинктер]]ом који онемогућава излучивање дигестивних сокова ван периода варења. Осим овога, у дуоденум се отвара и помоћни панкреасни канал ({{јез-лат|ductus pancreaticus accesorius}}).
Дуоденум се затим наставља у свој трећи део, тзв. доњи део ({{јез-лат|pars inferior}}) који се трансверзално пружа у лево, прелазећи у последњи, четврти део дуоденума, тзв. усходни део ({{јез-лат|pars ascendens}}). Усходни део се пружа супериорно ка доњем делу панкреаса, где прави лучну кривину - дуоденојејуналну флексуру ({{јез-лат|flexura duodenojejunalis}}) којом се улива у почетни део [[јејунум]]а. Ова флексура је обавијена [[Перитонеум|перитонеалним]] наборима снабдевеним
== Хистологија ==
[[Слика:Gray1058.png|Микроскопски шематски приказ ткива зида дуоденума|мини|200п]]
[[Хистологија|Хистолошки]] гледано, дуоденум дели све опште одлике са остатком дигестивних цеви.<ref>{{cite book |title=Репеторијум хистологије и ембриологије |author=Душан Трпинац, Мирјана Обрадовић |publisher=Медицински факултет Универзитета у Београду |location=Београд |year=2005 |id=ISBN 86-7117-146-9}}</ref> Туника мукоза има бројне [[ентероцит]]е, док се главна хистолошка разлика огледа у присуству ''[[Брунерова жлезда|Брунерових жлезди]]'' ({{јез-лат|glandulae duodenales s. Brunerii}}) у туници субмукози. Брунерове жлезде су разгранате, коцкастог [[епител]]а, са изводним каналима у дну [[Либеркинова крипта|Либеркинових крипти]]. Секрет ових жлезда је [[База (хемија)|базног]] карактера и има двојаку улогу: примарну, да [[неутрализација|неутралише]] киселост садржаја који доспева из желуца, и секундарну, да захваљујући присуству [[лизозим]]а и [[имуноглобулин]]а, учествује у одбрани дигестивног тракта од [[микроорганизам]]а. Присуство секрета Брунерових жлезди је од виталног значаја, јер [[ензим]]и панкреаса не могу да делују у киселој средини
== Литература ==
| |||