Рибозом — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.5) (Робот додаје: kk:Рибосома
м веј ту: аненциклопедик
Ред 1:
[[Слика:Prokaryotes.jpg|мини|350п|Рибозоми у прокариотској ћелији.]]
 
[[Цитоплазма]] је пуна малих честица, које на први поглед изгледају безлично, које се зову '''рибозомиРибозоми'''. Иакосу наћелијске првиорганеле погледчија изгледајује небитно,главна имајуулога веома важну улогу, а то је синтеза протеина. Рибозоми који се налази у цитоплазмичном матриксу синтетишу протеине који ће да остану у ћелији након синтезе, док рибозоми који су закачени за плазматичну мембрану синтетишу протеине који ће након синтезе бити транспортовани ван ћелије. Облик сваког новог синтетисаног протеина зависи од секвенце [[амино киселина]]. Посебни протеини, звани молекуларни пратиоци, шаперони, помажу при савијању и увијању полинуклеотидног ланца који се састоји од великог броја [[амино киселина]], и то увијање и савијање ланца одређује облика [[протеин]]а.
 
[[Рибозоми прокариота]] су мањи од рибозома у еукариота. Они се често називају 70S рибозомима, и димензије су им око од 14 нанометара са 20 нанометара, и молекуларном тежином од 2.7 милиона, и саграђени су од подгрупа (субјединица):велике (50S) и мале (30S). '''S''' стоји за [[Сведбергова јединица|Сведбергову јединицу]]. Ова јединица представља коефицијент седиментације током центрифуге. [[Рибозоми еукариота]] су 80S и широки су око 22 нанометара.