Википедија

Благовештенски сабор — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 3:
==Позадина==
 
Након [[Октобарска дипломаОктобарскедиплома|Октобарске дипломе]] којом је уведено уставно стање у [[Аустрија|Аустрији]] цар [[Франц Јозеф]] се премишља да ли се определити за централизам, дуализам или [[федерализам]]. Испрва не дозвољава Србима да држе сабор (тј. не сазива га), већ позива патријарха да са 20 угледних људи дође у Беч да се нагоде, али Рајачић ово одбија.
 
Да би ублажио огорчење Срба због укидање Војводство Србија и Тамишки БанатВојводства Србије и Тамишког Баната, цар је сазвао српски сабор у Сремски КарловциСремским Карловцима на Благовештење 1861. и дозволио му је да сме да расправља о политичким питањима. На овај начин цар је вршио притисак на МађариМађаре и признао Србе за народ у Угарској. Могли су му присуствовати само Срби из Угарске, тј. из дотадашње Војводине, а то је забрањено онима из Војна границаВојне границе. Нико није очекивао много од оваквог ограниченог сабора, али су сви пристали на њега.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Благовештенски_сабор”