Франц Лист — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 81:
Композитор [[Камиј Сен-Санс]], његов стари пријатељ, кога је Лист једном назвао "највећим оргуљашем у свету", посветио је своју Трећу симфонију Листу, која је премијерно изведена неколико недеља пре његове смрти.
 
== Лист као пијаниста ==
=== Извођачки стил ===
Постоје неколико добрих извора који нам говоре како је Лист звучао од 20-их година 19. века. [[Карл Черни]] је тврдио да је Лист свирао природно, према осећају. Критике његових концерата указују на то да је свирао са невероватним сјајем, снагом и прецизношћу. Имао је невероватну могућност да држи један апсолутни [[темпо]], који је можда резултат његовог вежбања са [[метроном]]ом на коме је инсистирао његов отац. Његов репертоар у то време садржао је комаде у стилу "Бечке школе", као што су Хумелови концерти и дела његовог учитеља Чернија. На концертима је често показивао своју моћ импровизације.
 
После смрти Листовог оца [[1827.]] године и његовог повлачења са сцене, Лист је постепено развијао свој сопствени [[стил]]. Један од најдетаљнијих описа његовог свирања потиче из дневника мајке Валерије Боасје (зима 1831/2. године) који каже:
"Свирање господина Листа садржи опуштеност, осећај слободе, али чак и када постане енергичо у фортисиму, оно је и даље без грубости. [...] Он из клавира извлачи тонове који су чистији, сочнији и јачи него што било ко може да произведе; његов додир има неодољив шарм. [...] Он је непријатељ надувених и контролисаних емоција. Више од свега, он жели истину у музичком расположењу и због тога он прави психолошке студије о томе како да их пренесе. Дакле, јак израз је често праћен осећајем умора и утучености, неком врстом хладноће, јер је то начин на који [[природа]] функционише".
 
Вероватно је на њега утицала [[Паганини]]јева способност привлачења пажње маса, па је на концертима његова емоционално жива презентација музике ретко била ограничена само на [[звук]]. Његови изрази лица и гестови подражавали су карактер онога што је свирао, па је због тога неретко исмејаван у штампи. Такође је понекад узимао превише слободе по питању тескта. Берлиоз нам говори како је Лист додавао каденце, тремола и трилере док је свирао први став [[Бетовен]]ове "Месечеве сонате" и стварао драматичне сцене мењајући темпо од веома спорог, до веома брзог. У свом писму упућеном [[Жорж Санд]] са почетка [[1837]]. године, Лист признаје да је то радио са циљем да стекне већи аплауз и обећао је да ће убудуће пратити и дух и текст композиције коју изводи. Међутим, дуго се расправљало у којој мери је он испунио то обећање.
{{DEFAULTSORT:Лист, Франц}}