Црноризац Храбар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м srpski navodnici
Нема описа измене
Ред 1:
{{без извора}}
'''Црноризац Храбар''' ({{јез-старосл|Чръноризьць Храбръ}}, {{јез-бг|Черноризец Храбър}})<ref>Also transliterated ''Chernorizetz Hrabar'', ''Chernorizets Hrabr'' and ''Crnorizec Hrabar''</ref> био је средњовековни писац - монах, чији идентитет до сада није утвђенутврђен. Постоје многи докази у делу „О писменима“ да је Црноризац Храбар био један од ученика Ћирила, Методија, Климента и Наума који су по протеривању из мисије у Великој Моравској, преселили свој рад на Балкан, на прелазу из 9. у 10. век. Изузев поменуте расправе од овог монаха немамо више сачуваних дела.
 
Значај расправе Црнорисца Храброг је уда следећем:је то је прва словенска филолошка расправа. Она се обраћа пре свега домаћим противницима, убеђујући их у довољност старословенског језика и писма, и њихову равнопрвност са другим великим језицима и писмима.
 
Највећи број аргумената из овог дела односи се на критику величања великих или старих језика, показивање сличности и разлика између словенског и грчког писма.
 
== Име ==
 
Црноризац Храбар није право име већ псеудоним који је узео један од [[монах]]а, да би избегао евентуални прогон због свог писања. Сама реч ''Црноризац'' значи монах односно ''онај који је оденут у црну ризу'' (монашку одећу), док придевом ''Храбар'' означава своју храброст да јавно иступи у одбрану словенског писма.
 
== Порекло ==
 
O етничком пореклу Црнорисца Храброг постоје супротстављена мишљења. Постоје научни кругови који тврде да је био један од писаца Преславске школе у Источној Бугарској, док други проналазе једнако вредне доказе да је припадао Климентовом кругу Охридске књижевне школе. Контроверза долази дотле да се под именом Црноризац Храбри у неким научним круговима подразумева лично неки од најважнијих византијских учитеља писмености.