Рођена је [[1921]]. године у [[париз|Паризу]]. Школовала се у [[Београд|Београду]], где је и поред прекида за време СветскогДругог светског рата, већ [[1946]]. године завршила студије класичне филологије и [[археологија|археологије]]. На Универзитету у [[љубљанаЉубљана|Љубљани]] одбранила је [[1953]]. године докторску дисертацију ''"[[Старчевачка култура]]"''. [[1942]]. године постаје асистент волонтер Музеја кнеза Павла, у коме сређује и класира необрађен материјал са бројних предратних ископавања. У краћем излету у Музеј града [[Београд|Београда]] постаје његов управник и поставља чврсте темеље рада на [[археологија|археологији]], на којима и данас почива рад у овом Музеју. Повратком у Народни музеј [[1950]]. године, стаје на чело [[праисторија|Праисторијског одељења]], коме је поставила основе и даље смернице раду на [[праисторија|праисторији]]. Преминула је [[1997]]. године у [[Београд|Београду]]. Њен супруг био је [[Милутин Гарашанин (археолог)]].
