Скроб — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 34:
Скроб представља смесу два полисахарида, [[амилоза|амилозе]] и [[амилопектин]]а. То су полимери моносахарида -{D}--[[глукоза|глукозе]], а разликују се у начину везивања глукозних јединица. Амилоза има једноставнију грађу. Чини је неколико хиљада мономера повезаних α(1→4) гликозидном везом у дуге ланце. Амилопектин је разгранат и састоји се од главног и бочних ланаца. Главни ланац чине молекули глукозе повезани α(1→4) гликозидном везом, док се на сваких 20-30 остатака јавља бочни ланац (исте структуре) спојен α(1→6) гликозидном везом. Скроб садржи око 1/5 амилозе и 4/5 амилопектина.<ref name="skrob">{{Cite web |url=http://eskola.chem.pmf.hr/odgovori/odgovor.php3?sif=770 |title=Скроб |accessdate= 9. 2. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
[[Слика:AdhesivesForHouseUse006.jpg|мини|200п|Скробни [[лепак]]]]
[[Слика:Stärkemehl 800 fach Polfilter.jpg|мини|200п|Скробна зрнца]]
У хладној [[вода|води]], [[алкохол]]у и [[етар|етру]] скроб је нерастворљив, док у врућој води даје густ колоидни раствор (тзв. скробни [[лепак]]). Скробна зрнца имају карактеристичан облик за сваку биљку, а промер им износи 2-150 -{ηm}-. Састављена су од воде (10-20%), масних киселина и фосфолипида (0,5-0,8%), протеина (0,1-0,5%), пепела, фосфора и других елемената.
Опна скробног зрнца је грађена од [[амилопектин]]а, а унутрашњост од [[амилоза|амилозе]]. Испитивањима је утврђено да зрнца имају семикристалну грађу, односно да поседују аморфна (неуређена) и кристална (уређена) подручја у којима су полимерни ланци повезани [[водоник]]овим везама. Кристаличност се повезује са амилопектинском компонентом скробне грануле, док се амилозна компонента повезује са неуређеним или аморфним подручјем.
| |||